Monasi, pre probuđenja, kao neprobuđeni bodhisatta, i ja sam, iako i sâm podložan rođenju, tragao za onim što je takođe podložno rođenju; iako podložan starenju, tragao sam za onim što je takođe podložno starenju; iako podložan bolesti, tragao sam za onim što je takođe podložno bolesti; iako podložan smrti, tragao sam za onim što je takođe podložno smrti; iako podložan tuzi, tragao sam za onim što je takođe podložno tuzi; iako po­dlo­žan prljanju, tragao sam za onim što je takođe podložno prljanju. A onda pomislih: ‘Zašto ja, iako podložan rođenju, tragam za onim što je takođe podložno rođenju? Zašto ja, iako podložan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, tragam za onim što je takođe podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju? Kako bi bilo ako bih, iako podložan rođenju, video opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragao za nerođenim, za najvišom sigurnošću od ropstva, za nibbānom? Kako bi bilo ako bih, iako i sâm podložan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, video opasnost u onome što je podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju i onda tragao za onim što ne stari, ne oboleva, ne umire, ne tuguje, ne uprlja se, za najvišom sigurnošću od ropstva, za nibbānom?’