Onda, jednoga jutra poštovani Assađi se obuče, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Vesālija da prosi hranu. Pošto je Saććaka, nigaṇṭhin sin, hodao i lutao unaokolo da protegne noge, još izdaleka ugleda poštovanog Assađija, krete mu u susret i pozdravi se. Kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, Saććaka, nigaṇṭhin sin, stade sa strane i reče: „Učitelju Assađi, kako to asketa Gotama obuzdava svoje učenike? I na koji način je poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima?” „Aggivessana, evo kako asketa Gotama obuzdava svoje učenike i na koji način je ta poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima: 'Monasi, materijalni oblik je prolazan, osećaj je prolazan, opažaj je prolazan, mentalni obrasci su prolazni, svest jeste prolazna. Monasi, materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, mentalni obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo. Sve uslovljeno jeste prolazno, sve stvari su bez sopstva.' Tako asketa Gotama obuzdava svoje učenike i na taj način je poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima.” „Ako je to ono što asketa Gotama tvrdi, onda zaista čujemo ono što jeste neprihvatljivo. Možda bismo se nekom prilikom mogli sresti sa učiteljem Gotamom i porazgovarati s njim. Možda ga možemo odvratiti od takvog, pogrešnog gledišta.”