A poštovani Sañđīva, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu, bez poteškoća ulazio je u stanje prestanka opažaja i osećaja. I tako se dogodilo, Zli, da je poštovani Sañđīva jednom seo u podnožje nekog drveta i ušao u stanje prestanka opažaja i osećaja. A neki govedari, pastiri i ratari su tuda prolazili i ugledaše poštovanog Sañđīvu kako sedi u podnožju drveta, u stanju prestanka opažaja i osećaja, te pomisliše: ’Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je! Ovaj asketa je umro sedeći. Hajde da ga kremiramo.’ Tako govedari, pastiri, ratari i putnici nakupiše trave, drveta i kravljeg izmeta, natrpaše oko tela poštovanog Sañđīve, zapališe vatru i odoše svojim putem. Tako, Zli, kada je noć došla kraju, poštovani Sañđīva izađe iz tog stanja. Otrese svoj ogrtač i, pošto je bilo jutro, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u selo da isprosi hrane. A oni govedari, pastiri, ratari i putnici ugledaše poštovanog Sañđīvu kako prosi hranu, pa pomisliše: ’Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je! Asketa koji je umro sedeći, oživeo je!’ Zbog toga je poštovani Sañđīva dobio naziv ’Sañđīva.’ Potom, Zli, Māra Dūsi ovako pomisli: ’Postoje ovi vrli monasi dobre naravi, ali ja ne znam ni odakle dolaze, ni kuda idu. Kako bi bilo da zaposednem brahmane kućedomaćine i naredim im: „Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi; kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će uloviti priliku za sebe„.’ Tako Māra Dūsi zaposedne brahmane kućedomaćine i naredi im: ’Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi; kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’