„Može, prijatelji. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. A šta je patnja, šta nastanak patnje, šta prestanak patnje i šta je put koji vodi prestanku patnje? Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja; ne biti sa onim što nam je drago jeste patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; rečju, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja. A šta je nastanak patnje? To je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena sa oduševljavanjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo; dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. To se naziva nastanak patnje. A šta je prestanak patnje? To je potpuno uklanjanje i nestanak, odustajanje, odricanje od, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje. To se naziva prestanak patnje. A šta je put koji vodi prestanku patnje? To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija. To se naziva put koji vodi prestanku patnje. Kad plemeniti učenik ovako razume patnju, nastanak patnje, nestanak patnje i put koji vodi nestanku patnje, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”