Kad ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta se obrati poštovanom Revati ovako: „Prijatelju Revata, poštovani Ānanda je govorio u skladu sa svojim nadahnućem. A sada pitamo poštovanog Revatu: Prijatelju Revata, ova sālova šuma Gosinga je divna, ovo je noć punog meseca, sālove krošnje su u cvatu i čini se kao da se nebeski mirisi šire na sve strane. Koja bi to vrsta monaha, prijatelju Revata, mogla osvetliti ovu sālovu šumu Gosinga?” „Prijatelju Sāriputta, nekad se monah raduje meditaciji u osami, uživa u meditaciji u osami; posvećen je smirenju uma, ne zapostavlja zadubljenje, ne zapostavlja meditaciju, poseduje uvid i živi u praznim kolibama. Takva bi vrsta monaha mogla osvetliti ovu sālovu šumu Gosinga.” Kad ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta se obrati poštovanom Anuruddhi ovako: „Prijatelju Anuruddha, poštovani Revata je govorio u skladu sa svojim nadahnućem. A sada pitamo poštovanog Anuruddhu: Prijatelju Anuruddha, ova sālova šuma Gosinga je divna … Koja bi to vrsta monaha, prijatelju Anuruddha, mogla osvetliti ovu sālovu šumu Gosinga?” „Prijatelju Sāriputta, svojim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, monah nekad posmatra hiljadu svetova. Baš kao što čovek dobrog vida, kad se popne do odaja u gornjoj palati, može da posmatra hiljadu tragova točkova dole na putu, isto tako svojim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, monah nekad posmatra hiljadu svetova. Takva bi vrsta monaha mogla osvetliti ovu sālovu šumu Gosinga.”