To je stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ’Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću.’ To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ’prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ’svest jeste beskonačna’, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ’nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.