Kad je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića … (kao u sutti 4, §29) … Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna, razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. Baš kao kad bi postojale dve kuće s vratima, a čovek dobrog vida stajao između njih i gledao ljude kako ulaze u te kuće, izlaze iz njih i prolaze tamo-amo, isto tako, duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, monah vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju … razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. Kad je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o uklanjanju otrova. I vidi, kao da mu je pred očima: 'Ovo je patnja' … 'Ovo je nastanak patnje' … 'Ovo je prestanak patnje' … 'Ovo je put koji vodi prestanku patnje' … 'Ovo su otrovi' … 'Ovo je nastanak otrova' … 'Ovo je prestanak otrova' … 'Ovo je put koji vodi prestanku otrova.” Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kad se oslobodi, tada dolazi znanje: 'Slobodan sam.' On razume: 'Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.' Baš kao kad bi, monasi, postojalo jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju.