Isto tako, brahmane, neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je tako otišao u beskućnike, stiče on dobitak, poštovanje i dobar glas. Ali nije zadovoljan tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom; njegova namera nije ostvarena. Onda postiže pročišćenje vrline. Zadovoljan je usavršenošću u vrlini, ali njegova namera nije ostvarena. Onda postiže koncentraciju. Zadovoljan je usavršenošću u koncentraciji, ali njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga ne hvali sebe, niti kritikuje druge. U njemu ima želje da deluje, ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od usavršenosti u koncentraciji; ne nazaduje i ne propada. Tako postiže znanje i viđenje. Zadovoljan je tim znanjem i viđenjem i njegova namera biva ostvarena. Na osnovu toga sam sebe hvali, a druge kritikuje ovako: ’Živim tako što znam i vidim, ali ovi drugi monasi žive tako što niti znaju, niti vide.’ I u njemu nema želje da bilo šta više učini, ne ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od znanja i viđenja; nazaduje i propada. Zbog toga kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa… i zanemarivši srž stabla, naseče njegov meki deo i ponese ga misleći da je to srž stabla. Šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.