„Tako, monasi, neki monah živi u gustoj džungli. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja, njegov nekoncentrisan um ne postaje koncentrisan, njegovi neuklonjeni otrovi ne bivaju uklonjeni, ne dostiže još nedostignutu najvišu sigurnost od ropstva. Isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike – ogrtač, hrana, mesto za odmor i lekovi – teško je obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ’Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem još nedostignutu najvišu sigurnost od ropstva. Isto tako, potrepštine za život… teško mi je obezbediti.’ Takav monah trebalo bi da napusti tu gustu džunglu iste noći ili istog tog dana; ne treba dalje tu da živi.