Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Jedno veče poštovani Mahā Koṭṭhita izađe iz osame, otide do poštovanog Sāriputte i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče poštovanom Sāriputti: ’Onaj koji nije mudar, onaj koji nije mudar’, tako je rečeno. U vezi sa čim je rečeno ’onaj koji nije mudar?’ ’Onaj ko ne razume mudro, onaj ko ne razume mudro’, prijatelju; u vezi s tim je rečeno ’onaj koji nije mudar.’ A šta to neko ne razume mudro? Ne razume mudro: ’Ovo je patnja’; ne razume mudro: ’Ovo je nastanak patnje’; ne razume mudro: ’Ovo je prestanak patnje’; ne razume mudro: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje.’ ’Onaj ko ne razume mudro, onaj ko ne razume mudro’, prijatelju; u vezi sa tim je rečeno ’onaj koji nije mudar.’ ’Dobro je, prijatelju’, reče poštovani Mahā Koṭṭhita, nadahnut i obradovan rečima poštovanog Sāriputte. Zatim mu postavi novo pitanje: ’Onaj ko jeste mudar, onaj ko jeste mudar’, tako je rečeno. U vezi sa čim je rečeno ’onaj koji jeste mudar?’