„Ne, prijatelju.” „Ali, prijatelju, je li konačno oslobođenje bez vezivanja moguće bez tih stanja?” „Ne, prijatelju.” Kad sam te upitao: ’Ali, prijatelju, je li pročišćenje vrline konačno oslobođenje bez vezivanja?’, ti si odgovorio: ’Ne, prijatelju.’ Kada sam te upitao: ’Da li je onda pročišćenje uma… pročišćenja gledišta… pročišćenje prevazilaženjem sumnjičavosti… pročišćenje znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put… pročišćenje znanjem i viđenjem prakse… Kad sam te upitao: ’Ali, prijatelju, je li pročišćenje znanjem i viđenjem konačno oslobođenje bez vezivanja?’, ti si odgovorio: ’Ne, prijatelju.’ A kad sam te na kraju upitao: ‘Ali, prijatelju, je li konačno oslobođenje bez vezivanja moguće bez tih stanja?’, ti si odgovorio: ’Ne, prijatelju.’ Kako bi onda, prijatelju, trebalo razumeti značenje tvojih reči?”