„Tako je, veliki kralju! Tako je!” Čak i imućni plemići, imućni brahmani i imućni domaćini – bogati, sa velikim imanjem, sa mnogo zlata i srebra, sa obiljem blaga i imetka, sa obiljem stoke i letine – govore laži gonjeni željom za zadovoljstvima čula, opčinjeni zadovoljstvima čula, jednostavno zarad zadovoljstava čula. To će im zadugo doneti štetu i patnju.” Tako reče Blaženi… „Raspaljeni materijalnim posedom, pohlepni, omamljeni zadovoljstvima čula, ne postaju svesni činjenice da su otišli predaleko – poput ribe uhvaćene u mrežu. Kasnije, gorčina ih čeka, nesreća im je konačan usud.”

1. Prvo poglavlje

Mallikā Kraj Sāvatthija. U isto vreme je Pasenadi, kralj Kosale, zajedno sa svojom kraljicom Mallikom bio u gornjoj palati. Onda kralj Pasenadi ovako reče kraljici Malliki: „Ima li bilo koga drugog, Mallikā, ko ti je draži od sebe same?” „Veliki kralju, nema nikog drugog ko mi je draži od mene same. A da li ima nekog, veliki kralju, ko je vama draži od sebe samog?” „Ni ja nemam, Mallikā, nikoga drugog ko mi je draži od mene samog.”