„Lepe stvari u ovom svetu ne čine žudnju u čoveku, strašću ispunjena misao u njemu žudnju čini. Lep stvari ostaju takve kakve jesu u svetu ovom, ali mudri u sebi uklanjaju želju za njima. Odbaciti bes treba, obmanutosti okrenuti leđa, i svaki okov prevazići treba. One koji se za ime i oblik ne vezuju, one koji svoj posed nemaju, patnja ne muči. Takav je prazne reči napustio, obmanu odbacio, žeđ za imenom i oblikom upravo ovde je presekao. Iako božanstva i ljudi za njime tragaju u svetu ovom i drugom, na nebesima i svim boravištima, ne nalaze onoga u kome su svi čvorovi presečeni, onoga ko je neuznemiren, svake žudnje lišen.” „Ako na taj način oslobođenoga ni bogovi ni ljudi” (reče poštovani Moghrāđa) „ne vide u svetu ovom, niti u svetu drugom, da li su onda oni koji slave takvog plemenitoga predanog dobrobiti ljudi, i sami pohvalu zaslužuju?”