Jednom je prilikom Blaženi boravio u zemlji Kosala, u maloj šumskoj kolibi u podnožju Himalaja. Onda se Blaženom, dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao: „Je li moguće biti pravedan vladar, a da nikoga ne ubiješ ili navodiš druge da ubijaju, da ne pleniš ili navodiš druge da plene, da ne tuguješ ili navodiš druge da tuguju?” Na to Māra, Zli, prozrevši svojim umom misao u umu Blaženoga, dođe do njega, pa mu ovako reče: „Postani pravedan vladar, Blaženi! Postani pravedan vladalac, Srećni – a da nikoga ne ubiješ ili navodiš druge da ubijaju, da ne pleniš ili navodiš druge da plene, da ne tuguješ ili navodiš druge da tuguju!” „Ali šta ti to vidiš u meni, Zli, da mi tako govoriš?” „Poštovani, Blaženi je razvio četiri osnove snage, težio im, postavio im temelj, učvrstio ih. Ako bi hteo, mogao bi samo da poželi da se ovi Himalaji, kralj među planinama, pretvore u zlato i oni bi to postali.” (Blaženi:) „Čitava zlatna planina, bogatstvo nepregledno, čak i dve takve ne bi čoveku dovoljne bile: shvatajući to, živi ispravno. Kada vidiš patnju i odakle ona izvire, kako možeš biti sklon zadovoljstvima čula? Znajući da je sticanje samo novo vezivanje, marljivo vežbaj da bi ga uklonio.”