Velike moći, sa tri znanja, vešti u čitanju tuđih misli, Kondañña, Budin naslednik, klanja se do nogu svome učitelju.”

1. Vaṅgīsa

Moggallāna Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na obronku planine Isigili, kod Crne stene, zajedno sa velikom grupom monaha, od kojih su svi bili arahanti. U to vreme je poštovani Mahāmoggallāna svojim umom istraživao umove tih monaha, videvši da su svi oslobođeni i bez vezivanja. Onda se u poštovanom Vaṅgīsi javi ovakva misao: „Blaženi boravi kraj Rāđagahe, na obronku planine Isigili, kod Crne stene… A poštovani Mahāmoggallāna svojim umom istražuje umove tih monaha i vidi da su svi oslobođeni i bez vezivanja. Voleo bih da, u prisustvu Blaženog, pohvalim poštovanog Mahāmoggallānu prikladnim stihovima”. Na to poštovani Vaṅgīsa ustade sa svog mesta i prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i reče: „Javilo mi se nadahnuće, Blaženi! Javilo mi se nadahnuće, o Srećni!” A Blaženi mu reče: „Onda izrazi svoje nadahnuće, Vaṅgīsa.” Tada Vaṅgīsa ovim prigodnim stihovima, u prisustvu Blaženog, pohvali Mahāmoggallānu: „Na obronku planine sedi, mudrac što izvan patnje je otišao. Učenici ga poštuju i dvore, oni sa tri znanja, što smrt su nadvladali.