„Kao mesec na nebu bez oblaka, što sja blistavo, bez mrlje, tako i ti, Angiraso, Veliki Mudrače, nadmašuješ sjajem čitav svet.”

1. Vaṅgīsa

Vaṅgīsa Jednom je poštovani Vaṅgīsa boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U to vreme je poštovani Vaṅgīsa tek nedavno postao arahant i, obuzet srećom oslobođenja, tom prilikom izgovorio je ove stihove: „Opijen pesništvom lutao sam ranije, od sela do sela, od grada do grada. Tada ugledah potpuno budnoga, i vera se u meni javi. On mi je Dhammu objavio: o sastojcima bića, područjima čula i elementima. Čuvši njegovu Dhammu, u beskućnike sam otišao. Zaista je za dobrobit mnogih taj mudrac postigao probuđenje – za monahe i monahinje, koji su uvideli pouzdan put. Srećan je zaista za mene bilo to što sam se našao u prisustvu Budnoga. Tri znanja su postignuta, učinjeno ono čemu Budni podučava. Znam svoja ranija boravišta, duhovno oko mi je pročišćeno. Trostruko znanje i moći imam, vešt u čitanju tuđih misli.”