Poput ptice blatnjavih krila što strese prljavštinu sa sebe trzajem jednim, isto tako i monah, energičan i sabran, strese sa sebe prah što se na njega lepi.” Tada tog monaha, podstaknutog rečima božanstva, preplavi osećaj neodložnosti vežbanja.

1. Šuma

Ustajanje Jednom je neki monah boravio u zemlji Kosala, u gustoj šumi. I kad je jednom otišao da provede dan u šumskom gustišu, on je zaspao. Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, u želji da u njemu probudi osećaj neodložnosti, približi mu se i obrati sledećim stihovima: „Ustaj monaše! Što ležiš? Kakvog dobra ima u spavanju? Kako može biti sna za bolesnog, za onog strelom probodenog, dok ga rana boli? Sa onom verom sa kojom si napustio dom i beskućnik postao, tu veru neguj, ne daj da san tobom ovlada!” (Monah:) „Prolazna i nestalna su čulna uživanja, kojima samo nerazuman čovek biva omamljen. Slobodnog od veza, nevezanog, zašto bi takvog monaha ona mučila? Kada uklanjanjem želje i strasti, kada prevazilaženjem neznanja, znanje u njemu sasvim pročišćeno jeste, zašto bi takvog monaha ona mučila?