Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. I tu on ovako reče monasima: „Monasi.” „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, životni vek ljudskih bića je kratak. I onda odlaze u naredni život. Zato treba činiti ono što je korisno i živeti svetačkim životom. Jer onaj ko se rodio ne može izbeći smrt. A onaj ko dugo živi, monasi, živi tek stotinu godina ili još malo duže.” Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i obrati mu se ovim stihovima: „Dug je životni vek ljudskih bića, dobri ljudi to ne treba da prezru. Treba živeti što je moguće prijatnije: smrt još ni na vidiku nije.” (Blaženi:) „Kratak je životni vek ljudskih bića, dobri ljudi to treba da shvate. Treba živeti kao da nam je kosa u plamenu: niko još smrti umakao nije.” Na to Māra… nesta u trenu.

1. Prvo poglavlje

Životni vek (2) Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda Blaženi… ovako reče: „Monasi, životni vek ljudskih bića je kratak. I onda odlaze u naredni život. Zato treba činiti ono što je korisno i živeti svetačkim životom. Jer onaj ko se rodio ne može izbeći smrt. A onaj ko dugo živi, monasi, živi tek stotinu godina ili još malo duže.”