Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U to vreme je monahinja Sukkā, okružena velikom grupom, podučavala Dhammu. Onda jedan zloduh, duboko nadahnut monahinjom Sukkom, idući u Rađagahi od ulice do ulice i od trga do trga, u toj prilici izgovori ove stihove: „Šta je ovim ljudima u Rađagahi? Leže kao opijeni medovinom. Ne dolaze da čuju Sukku, dok propoveda o stanju besmrtnosti. A to učenje – tako neodoljivo, kao nektar hranljivo – rekao bih da mudri ispijaju, baš kao žedni putnici kišu iz oblaka.”

1. Indaka

Sukka (2) Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U to vreme, neki nezaređeni sledbenik darivao je hranu monahinji Sukki. Onda jedan zloduh, duboko nadahnut monahinjom Sukkom, idući u Rađagahi od ulice do ulice i od trga do trga, u toj prilici izgovori ove stihove: „Zaista je mnogo zasluga stekao, zaista je mudar ovaj sledbenik, što je dao hranu Sukki, oslobođenoj od svih veza.”

1. Indaka

Ćīrā