„Isto tako, veliki kralju, kada neko napusti dom i ode u beskućnike – bez obzira iz kojeg plemena – i napustio je pet stvari, a razvio drugih pet – ono što je njemu dato donosi veliki plod. A kojih pet stvari je napustio? Napustio je želju za zadovoljstvima čula, zlovolju, tromost i pospanost, uznemirenost i kajanje, napustio je sumnju. Tih pet stvari je on napustio. A kojih pet stvari je razvio? Razvio je vrlinu do samog kraja, razvio je koncentraciju… mudrost… oslobođenje… znanje i viđenje oslobođenja do samog kraja. Tih pet stvari je razvio. Ono što je dato nekome ko je napustio tih pet stvari, a razvio drugih pet, donosi najveći plod.” Tako reče Blaženi. „Kao što će kralj spremajući se za rat unajmiti mladiće obučene u gađanju lukom, neustražive i snažne, a ne one što su još od rođenja kukavice; isto tako treba odavati počast onome ko je ustaljen u strpljenju i blagosti, ko je savršenog ponašanja, mudar, čak i ako je, po rođenju, niskog porekla. Nek darodavci podižu prijatna boravišta za askete i pozivaju znalce da tu borave. Neka im izvore prave u suvim šumama i staze za hodanje tamo gde je potrebno. Neka sa jasnom, mirnom svesnošću, daruju hranom i pićem, odećom i smeštajem one koji koračaju pravim putem. Baš kao što ogroman, munjama okićen, grmeći oblak, sipa kišu na plodnu zemlju i natapa polja i padine, isto tako osoba ispunjena poverenjem i znanjem, mudra, sakupivši zalihe, opskrbljuje beskućnike hranom i pićem.