Onda Pasenadi, kralj Kosale, usred dana dođe do Blaženog i kad je stigao, pozdravi ga s poštovanjem, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu ovako reče: „E pa, veliki kralju, otkuda ti usred dana?” „Danas je, gospodine, domaćin koji je često davao novac u zajam umro u Sāvatthiju. Dolazim pošto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu, jer naslednika nema. sto miliona u zlatu, a da ne pominjem srebro. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: običan pirinač i malo kiseliša. Ni u odeći se nije razbacivao: nosio je tri dužine lanenog platna. A i prevoz mu beše skroman: putovao je običnom zapregom sa krovom od lišća.” „Tako je to, veliki kralju! Tako je to!” Jednom u prošlosti taj domaćin je obezbedio hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija. Rekavši (svom slugi): Rekavši (svom slugi): ’Daj hranu ovom asketi’, on ustade sa svog sedišta i ode. Međutim, kad je to dao, zažalio je u sebi: ’Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge.’ Takođe, on je ubio jedinca naslednika svog brata kako bi se obogatio.