Onda mlado božanstvo Đantu, na dan predanosti, petneastog dana u mesecu, dođe do ovih monaha i obrati im se ovim stihovima: „U prošlosti življahu srećni, monasi, Gotamini učenici. Bez želja su išli u prošenej hrane, bez želja svoja boravišta odabirali. Razumevši prolaznost ovoga sveta, na kraj patnje oni stigoše. A sada k'o nekim kmetovima slični, teškima za izdržavanje učiniše sebe. Najedu se, pa opet legnu da spavaju, opijeni onim što jeste tuđe. Odajući poštovanje monaškoj zajednici, obraćam se samo nekima od vas ovde: oni su odbačeni, bez zaštitnika, i kao takvi mrtvacima slični. Ovo što rekoh jeste upućeno oni koji u nemaru žive. Jer onima koji marljivi žive ja ponizan odajem poštovanje.

3. Sledbenici drugih učitelja

Rohitassa