Onda brahman Devahito naredi slugi da donese obramicu, pa na jedan kraj okači ćup tople vode, a na drugi ćup šećerenog sirupa. Praćen njime, Upavāṇa se vrati do Blaženog. Onda ga opra toplom vodom i zatim pomeša preostalu toplu vodu i šećerni sirup, te posluži Blaženog. I bolovi u Blaženom se umiriše. Kad je Blaženi ozdravio, brahman Devahito otide do njega i pozdravi ga. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i obrati se Blaženom ovim stihovima: „Kome treba poklone davati? Gde poklonjeno najveći plod donosi? Kako onome ko daruje učinjeno delo uspeh donosi?” (Blaženi:) „Onaj koji svoja prošla boravišta zna, ko vidi i nebesa i paklove, a života novih pred njim nema, utihnuli je mudrac u znanju savršen. Tu prave poklone treba davati, tu poklonjeno najveći plod donosi. Tako onome ko daruje učinjeno delo uspeh donosi!” Kad to bi rečeno, brahman Devahita reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama!… Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

2. Nezaređeni sledbenici

Bogataš