Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i obrati mu se ovim stihovima: „Postoji klopka što kreće se po nebu, nešto mentalno što kruži unaokolo; uz pomoć toga ja ću te uloviti, nećeš mi pobeći, asketo!” (Blaženi:) „Oblike i zvukove, ukuse i mirise, dodire koji ushićuju um: žudnja za svim tim u meni iščeze: poražen si, ti dželatu!” Na to Māra, Zli, shvativši: „Blaženi me prepoznao, Srećni me prepoznao”, tužan i potišten nesta u trenu.

2. Drugo poglavlje

Prosjačka zdela Kraj Sāvatthija. Tom prilikom je Blaženi monahe upućivao, podsticao, nadahnjivao i ohrabrivao govorom o Dhammi, o pet sastojaka bića kao objekata vezivanja. A monasi su tu pouku shvatili vrlo ozbiljno i posvetiti mu punu pažnju, potpuno usredsredili svoj um i slušali naćuljenih ušiju. Onda Māra, Zli, ovako pomisli: „Asketa Gotama monahe upućuje, podstiče, nadahnjuje i ohrabruje govorom o Dhammi, o pet sastojaka bića kao objekata vezivanja. A monasi su tu pouku shvatili vrlo ozbiljno i posvetiti mu punu pažnju, potpuno usredsredili svoj um i slušali naćuljenih ušiju. Kako bi bilo da mu priđem i zbunim ga!”