Dok se nebeskim svodom krećeš, o Rāhu, nemoj progutati blistavoga, onog što tamu razgoni, loptu plamenu u mrklome mraku. Rāhu, oslobodi dete moje Sūriyu.” Na to Rāhu, gospodar asura, oslobodi mlado božanstvo Sūriyu i žurno ode do Vepaćitte, gospodara asura. Kada je stigao, uznemiren i kose nakostrešene od straha, stade on sa strane. Dok je tako stajao, Vepaćitti, gospodar asura, obrati mu se u stihovima: „Zašto mi dođe tako u žurbi? Zašto si Sūiyu oslobodio? Pojavivši se ovde tako bled, zašto sad stojiš tako sav prestravljen?” „Glava bi mi se raspukla na sedam delova, dokle god živim mira našao ne bih, da posle stihova koje Buda izgovorio je nisam oslobodio Sūriyu.”

2. Anāthapiṇḍika

Ćandimasa