Punabbasu, neka te sreća prati! Danas sam se u spoznaji uzdigoh. Plemenite istine ugledah, neka me i Uttara čuje!”

1. Indaka

Sudatta Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Senovitom gaju. U isto vreme je kućedomaćin Anāthapindika stigao u Rāđagahu nekim poslom. Tu on doču: „Probuđeni se, kažu, pojavio u svetu” i požele da smesta ode i vidi Blaženog. Tada mu se javi misao: „Danas nije pravi dan da odem i vidim Blaženog. Sutra ću otići da vidim Blaženog, u pravo vreme.” S mislima okrenutim ka Probuđenome, on leže da otpočine. Tri puta tokom noći ustajao je misleći da je zora. Na kraju ode on do gradske kapije, kraj mesta za spaljivanje. Nadljudska bića otvoriše mu kapiju. Kad je domaćin Anāthapindika napustio grad, svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati. Tada se nevidljivi zloduh Sivaka oglasi: „Stotinu slonova, stotinu konja, stotinu kola koje vuku mazge, sto hiljada sluškinja, okićene draguljima i minđušama nije vredno ni jedne šesnaestine jednog tvog koraka.