Jednom je neki monah boravio u zemlji Kosala, u gustoj šumi. U to vreme, taj monah, koji je ranije provodio mnogo vremena recitujući reči Učenja, kasnije je postao miran, ćutljiv i povučen u meditaciju. Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, pošto nije više čulo tog monaha kako recituje Dhammu, približi mu se i obrati sledećim stihovima: „Zašto, monaše, reči Dhamme ne recituješ, dok sa drugim monasima u zajednici živiš? Slušanjem Dhamme stiče se poverenje, a onaj ko recituje, u ovom životu zadobija pohvale.” (Monah:) „U meni postojala želja za rečima Dhamme, sve dok se u meni nije ohladila strast. Ali onda je strast presahla u meni, prema svemu što vidim, čujem i osetim, a mudri to zovu odlaganjem, zahvaljujući razumevanju.”

1. Šuma

Štetne misli Jednom je neki monah boravio u zemlji Kosala, u gustoj šumi. I pošto je otišao da provede dan u šumskom gustišu, zaokupiše ga štetne misli, kao što su misli o uživanju, mržnji, nasilju. Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, u želji da u njemu probudi osećaj neodložnosti, približi mu se i obrati sledećim stihovima: