Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljastim krovom. A kad je jednom noć bila na izmaku, Ćūḷa-Kokanadā, Pađđunnina (mlađa) kći izvanredne lepote, dođe do Blaženog, osvetlivši čitav Veliki gaj, te mu se s poštovanjem pokloni i stade sa strane. Stojeći sa strane, u prisustvu Blaženog ona izgovori ove stihove: „Došla je ovde Kokanadā, Pađđunnina kći, divna poput bleska munje. Klanjajući se Budi i Dhammi, ona izgovori stihove pune značenja. Iako je Dhamma takva da bih je mogla tumačiti na mnogo načina, ja ću njeno značenje ukratko izreći u meri u kojoj sam ga sama razumela. Nigde na svetu ne treba zlo činiti, govorom, mišlju, a ni telom. Zadovoljstva čula napustivši, svestan i s jasnim razumevanjem, ne treba činiti ono što bolno je i štetu donosi.”

5. Požar

Požar