I onda Ađātasattu, kralj Magade, sin kraljice Videhe, okupivši ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A kralj Pasenadi doču za ovo i okupivši ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Ađātasattua. I vodili su kralj Ađātasattu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Pasenadi pobedi kralja Ađātasattua i uhvati ga živog. Onda kralju Pasenadiju pade na um: „Iako mi je kralj Ađātasattu naneo zlo, a ja njemu nisam, ipak je on još uvek moj nećak. Šta ako ga, oduzevši mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa kočijama i pešadiju, pustim na slobodu?” I tako ga kralj Pasenadi, oduzevši mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa kočijama i pešadiju, pusti na slobodu. Onda se jednoga jutra grupa monaha obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Sāvatthija da prose hranu. A kad su isprosili hranu u Sāvatthīju i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše mu šta se dogodilo.