Kraj Sāvatthīja. Onda neki bogati brahman dođe do Blaženog. Pošto je stigao, pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: „Zašto si, brahmane, tako jadan i bedno obučen?” „Baš sada me, učitelju Gotamo, moja četiri sina, na nagovor svojih žena, izbaciše me iz kuće.” „U tom slučaju, brahmanu, zapamti ove stihovi i izrecituj ih kada se u seoskom domu skupi velika grupa ljudi i kada tvoji sinovi budu tamo takođe: ’Oni čijem sam se rođenju radovao i kojima sam želeo napredak, na nagovor svojih žena me oteraše, kao što psi oteraju svinju. Pokvareni i podli, iako me zovu „Oče”: demoni u obličju sinova koji me napustiše u starosti. Ko što se matorom konju, od kojeg više koristi nema, uskrati hrana, tako i ostareli otac ovih ludih mladića moli druge da ga u svoj dom prime. Ovaj moj štap me služi bolje no moji neverni sinovi. Štiti me od divljih goveda i isto tako od besnih pasa. U mraku ide preda mnom, niz strmine pomaže mi da siđem. Zahvaljujući ovom štapu mom, i kad posrnem oslonac nalazim.” Tada bogati brahman, zapamtivši ove stihove u prisustvu Blaženog, izrecitova ih kada se u seoskom domu skupila velika grupa ljudi i kada su njegovi sinovi bili tamo takođe: