Jednom je prilikom Blaženi boravio u zemlji Magadhi, blizu brahmanskog sela po imenu Pañćasāla. U to vreme se u selu proslavljao praznik mladosti i bila je gozba. Istoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Pañćasāle da prosi hranu. A Māra, Zli, zaposeo je umove kućedomaćina u Pañćasāli (podstakavši u njima misao): „Neka asketa Gotama ne dobije hranu.” I Blaženi napusti Pañćasālu sa proslačkom zdelom isto onako čistom kao i kada je krenuo da prosi hranu. Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i ovako mu reče: „E pa, asketo, jesi li isprosio neku hranu?” „Zli, jesi li se ti to postarao da ne dobijem nimalo hrane?” „Poštovani, neka Blaženi po drugi put ode u Pañćasālu, a ja ću se postarati da ovaj put dobije hranu.” „Rđavo si delo učinio, Māra, tako što si loše postupio prema Tathāgati. Da li zaista misliš, Zli: ’Moje zlodelo neće doneti plod’? Ah kako srećni živimo, mi koji ništa nemamo, hraneći se blaženstvom boravimo, nalik bogovima blistavim. Na to Māra… nesta u trenu.

2. Drugo poglavlje

Ratar