Ali kada čovek koji je do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On običava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. I pošto se njegova imovina koristi kako treba, kraljevi ili lopovi je ne uzmu, vatra je ne sagori, voda je ne odnese, niti je gramzivi naslednici raznesu. Tako njegovo bogatstvo, upotrebljeno kako treba, ne biva protraćeno, već donese korist. Baš kao i jezero blizu grada ili sela, sa bistrom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, čistom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Ljudi će iz njega uzimati vodu, piti je ili se u njemu kupati i vodu koristiti za svoje potrebe. I tako ta voda, upotrebljena kako treba, ne biva protraćeno i donese korist. Na isti način, kada čovek koji je do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo… upotrebi ga kako treba, ono ne biva protraćeno, već donese korist. Poput hladne vode na ukletom mestu što ispari, a da je niko nikada ne okusi, takvo je i bogatstvo što ga stekne bezvredan čovek koji niti sam u njemu uživa, a niti drugima daje. Ali probuđem i znanjem bremenit, kad imetak stekne, u njemu uživa i dužnosti ispunjava. Takav, prvi medu ljudima, othranivši svoju porodicu, neukaljan, u nebeski svet odlazi.”

2. Drugo poglavlje

Bez naslednika (2)