„Monasi, u davna vremena, baš ovde u Rāđagahi, bio je jedan čovek, siromašan, bedan i jadan. On je prihvatio poverenje, prihvatio vrlinu, prihvatio znanje, prihvatio velikodušnost, prihvatio mudrost u Dhammi i pravilima koje je objavio Tathāgata. I pošto je tako učinio, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu, u društvu božanstava neba trideset trojice. I nadmašivao je druge bogove svojom lepotom i slavom. Zbog toga su bogovi neba trideset trojice gunđali, negodovali i prigovarali: ’Zadivljujuće je to, čudesno je to! Ovaj sin bogova je u prošlosti, dok je bio čovek, bio siromašan, bedan i jadan; a ipak se, posle sloma tela, nakon smrti, preporodio na srećnom odredištu, u nebeskom svetu, u društvu bogova neba trideset trojice. On nadmašuje druge bogove svojom lepotom i slavom.’