Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kosala, u nekoj šumi. Tom prilikom je mnogo mladih učenika jednog brahmana iz Bhāradvāđa klana, koji su želeli da nakupe drva, otišlo do te šume. Kada su tamo sigli, videše Blaženog kako sedi ukrštenih nogu i uspravnog tela, ustalivši svesnost pred sobom. Videvši to, otišli su do onog brahmana iz Bhāradvāđa klana i rekoše mu: „Poštovani, treba da znate! U onoj šumi sedi asketa, ukrštenih nogu i uspravnog tela, ustalivši svesnost pred sobom.” Onda brahman, zajedno sa učenicima, otide do one šume. I ugleda Blaženog kako sedi ukrštenih nogu i uspravnog tela, ustalivši svesnost pred sobom. Kada mu je prišao, obrati mu se u stihovima: „U dubokoj šumi punoj užasa, zašavši u pustu divljinu bez ljudi, nepomičan, postojan i skladan, kako predivno meditiraš, monaše! Gde nema pesme, niti muzika se čuje, sam u divljini, šumski mudrače, čudesnim mi se to čini, da sasvim sam, radosnog uma u šumi živiš.