Jednom je grupa monaha boravila u zemlji Kosala, u gustoj šumi. A kada su prošla tri meseca i završio se period monsuna, oni nastaviše svoje lutanje. Kad vide da monaha više nema, božanstvo koje je boravilo u toj šumi poče da se jada i tom prilikom je izgovorilo ove stihove: „Nezadovoljstvo me danas ispuni, kad videh sva ta prazna mesta. Kud nestadoše svi ti Gotamini učenici, sjajni govornici i veliki znalci?” Kad ovo bi izrečeno, neko drugo božanstvo koje se tu našlo ovako odgovori: „Jedni se po Magadhi raspršiše, drugi po Kosali, a neki u zemlju Vađđi odoše. Slično jelenu što nesputan luta, bez stalnog boravišta i monasi žive.”

1. Šuma

Ānanda