Radi usavršavanja još nesavršenog sastojka znanja i viđenja oslobođenja, bilo bi dobro živeti kraj nekog askete ili brahmana, iskazujući mu počast i poštovanje. Međutim, u čitavom ovom svetu… ne vidim nijednog drugog asketu ili brahmana kraj kojeg bih mogao živeti, iskazujući mu počast i poštovanje, a da je više usavršen u znanju i viđenju oslobođenja nego što sam to ja. A kako bi bilo ako bih živeo upravo u ovoj Dhammi, za koju sam se do kraja probudio, ukazujući njoj počast i poštovanje?” Na to, shvativši o čemu razmišlja Blaženi, hitro kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, Brahmā Sahampati nestade u Brahminom svetu i pojavi se pred Blaženim. Prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u njegovom pravcu i reče: „Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Oni koji su u prošlosti bili arahanti, samoprobuđeni, i oni su živeli upravo u ovoj Dhammi, ukazujući joj počast i poštovanje. Oni koji će u budućnosti biti arahanti, samoprobuđeni, i oni će živeti upravo u ovoj Dhammi, ukazujući joj počast i poštovanje. I neka Blaženi, koji je danas arahant, samoprobuđen, živi upravo u ovoj Dhammi, ukazujući joj počast i poštovanje.” Tako je govorio Brahmā Sahampati, a zatim nastavi:
