Kraj Sāvatthīja. „Jednom davno, monasi, dok je boravio u osami, povučen, Sakki, vladaru bogova, javila se ova misao: ’Čak i onom ko bi mi bio najveći neprijatelj, ja ne bih naudio.’ A onda, monasi, Vepaćitti, vladar titana, prozrevši svojim umom misao u Sakkinom umu, otide do Sakke, vladara bogova. I vide još izdaleka Sakka, vladar bogova, Vepaćittija kako dolazi. Kad je prišao, reče mu on: ’Stani, Vepaćitti, uhvaćen si!’” „Ono što ti je, gospodine, malopre bilo na umu, to nemoj napustiti.” „Zakuni se, Vepaćitti, da mi nećeš nauditi.” (Vepaćitti:) „Ono zlo koje pogađa lažova, zlo onog ko kleveće plemenite, zlo onog ko izda prijatelja, zlo onog ko je nezahvalan – neka to isto zlo snađe onoga ko tebi naudi, mužu Suđin.”

1. Prvo poglavlje

Veroćana, vladar titana U Đetinom gaju, kraj Sāvatthija. Jednom se Blaženi povukao na dnevni odmor, u osamu. Onda Sakka, vladar bogova, i Veroćana, vladar titana, dođoše do Blaženog i stadoše svaki uz po jedan dovratak. Tada Veroćana, vladar titana, u prisustvu Blaženog izgovori ovaj stih: „Čovek treba da se trudi dok mu se cilj ne ostvari. Kad je ostvaren, cilj blista – to je reč Veroćanina.” (Sakka:) „Čovek treba da se trudi dok mu se cilj ne ostvari. Kad je ostvaren, cilj blista – ali ništa nije bolje od strpljenja.”