1. Šuma

Osama Ovako sam čuo. Jednom je neki monah boravio u zemlji Kosala, u gustoj šumi. I pošto je otišao da provede dan u šumskom gustišu, zaokupiše ga štetne misli, vezane za život kućedomaćina. Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, u želji da u njemu probudi osećaj neodložnosti, približi mu se i obrati sledećim stihovima: „Sve žudeći za osamom zašao si u ovu šumu, a ipak tvoj um stalno beži iz nje. Savladaj, čoveče, svoju želju za ljudima. Tada bićes srećan, oslobođem žudnje. Nezadovoljstvo odagnaj, sabran budi. Dozvoli da te podsetim na ono što je dobro – jer prah svetova donjih razvejati je teško. Ne dopusti da ti prašina čulnog vid zamuti sasvim.