Kraj Sāvatthija. Jednom je prilikom Pasenadi, kralj Kosale, redovno jeo veliku zdelu pirinča i karija. I onda, još uvek presit, dahćući i uzdišući, otide on do Blaženog, pozdravi ga s poštovanjem, pa sede sa strane. Na to Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove stihove: „Kada je čovek uvek sabran, motri na umerenost u hrani koju jede, njegove boljke tada se umanjuju: sporije stari, štiti svoj život.” A u to vreme je mladi brahman Sudassana stajao iz kralja Pasenadija. Tako mu se kralj obrati: „Hajde, dragi Sudassana, nauči ove stihove od Blaženog i recituj mi ih kad god jedem. Ja ću ti za to svaki put poklanjati stotinu kahāpana”. „Da, visočanstvo”, odgovori mladi brahman Sudassana. I pošto je naučio stihove od Blaženog, kad god bi kralj Pasenadi obedovao, mladi brahman Sudassana bi recitovao: