Onda zloduh Sūćiloma otide do Blaženog i nasloni se na njega. Na to se Blaženi pomeri unazad. A Sūćiloma upita Blaženog: „Ti se to mene plašiš, asketo!?” „Ne plašim te se, prijatelju, ali tvoj je dodir loš.” „Postaviću ti pitanje, asketo. Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti razum ili iščupati srce ili te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga.” „Prijatelju, ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, ko bi mi mogao pomutiti um ili rastrgnuti srce ili me zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga. No svejedno, prijatelju, pitaj me to što želiš.” „Na kojem to mestu žudnja i mržnja izviru? Gde se odbojnost, privlačnost i strah rađaju? Odakle nastavši, misli se umom poigravaju kao nestašni dečaci zarobljenim gavranom?” (Blaženi:) „Žudnja i mržnja izviru odavde, ovde se odbojnost, privlačnost i strah rađaju. Odatle nastavši, misli se umom poigravaju kao nestašni dečaci zarobljenim gavranom. Rođene su sviđanjem, iznikle u nama samima, nalik granama što izbiju iz stabla banjanovog. Mnogostruke, hrane se zadovoljstvima čula, māluvā puzavici nalik što obraste čitavu šumu. Oni koji razumeju gde je ovaj izvor, rado ga odbacuju – dobro me čuj, o yakkha! Takvi prelaze bujicu koju je tako teško preći, do tada neprelaznu, i više se ne preporađaju.”

1. Indaka

Maṇibhadda