Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kosala, u nekoj šumi. Tom prilikom je brahman Navakammika (Graditelj) Bharadvāđa obavljao neki posao u toj gustoj šumi. I on ugleda Blaženog kako u podnožju nekog salovog drveta sedi ukrštenih nogu i uspravnog tela, ustalivši svesnost pred sobom. Videvši ga, pomisli: „Evo ja uživam što obavih posao u ovoj gustoj šumi. Ali u čemu uživa taj asketa obavljajući svoj posao?” Tako on ode do Blaženog i stigavši izrecitova ove stihove: „Koje li je to poslove obavio monah što sedi u salovoj šumi? Tako osamljen u divljini, u čemu to Gotama užitak nalazi?” (Blaženi:) „Ja posla nemam da obavim u ovoj šumi, jer šumu beskrajnog tumaranja posekoh u korenu. Za mene šume nema, žaoke patnje nema, u samoći uživam, a nezadovoljstvo odbacih.” Kada je ovo bilo izgovoreno, brahman Navakammika Bhāradvāđa ovako reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama!… Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

2. Nezaređeni sledbenici

Sakupljanje drva