Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tom prilikom je Blaženi monahe upućivao, podsticao, nadahnjivao i ohrabrivao govorom o nibbāni. A monasi su tu pouku shvatili vrlo ozbiljno i posvetiti mu punu pažnju, potpuno usredsredili svoj um i slušali naćuljenih ušiju. A ženski zloduh Punabbasuva majka je ovako umirivala svoju dečicu: „Tiha budi, Uttarika! Tih budi, Punabbasu! Hoću da dobro čujem učenje Učitelja, uzvišenog Bude. Blaženi je govorio o nibbāni, o raskidanju svih veza. I izuzetno je velika moja ljubav prema tom učenju. Drag je u svetu rođeni sin, drag je u svetu rođeni muž, ali mi je od njih još draže traganje za ovim učenjem. Jer ni sin ni muž, ma koliko dragi, ne mogu te osloboditi patnje, kao što slušanje istinske Dhamme živa bića oslobađa od patnje. U svetu ophrvanom patnjom, okovanom starošću i smrću, želim da slušam upravo to učenje za koje Blaženi postane probuđen, jer ono oslobađa starosti i smrti. Zato, tih budi, Punabbasu!” (Punabbasu:) „Majko mila, neću govoriti, a i Uttara naša jeste tiha. Samo slušaj ovu Dhammu, jer slušanje istinskog Dhamme jeste sreća. Zbog nepoznavanja istinske Dhamme, majko, mi lutamo kroz patnju. Za bogove i za ljude pometene, ona donosi svetlost pravu. Buda, u svom poslednjem telu, izlaže učenje, Vidilac.” (Punabbasuova majka:) „Blagodet je, zaista, što mi se rodio mudar sin! Moj sin jeste privržen čistom učenju uzvišenoga Bude.