„Dobro izrečena reč je najbolja, kažu dobri; govoriti Dhammu, a ne ne-Dhammu – to je drugo. Zboriti dobronamerno, ne zlonamerno – to je treće; izreći istinu, a ne laži – to je četvrto.” Na to poštovani Vaṅgīsa ustade sa svog mesta i prebacivši ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i reče: „Javilo mi se nadahnuće, Blaženi! Javilo mi se nadahnuće, o Srećni!” A Blaženi mu odgovori: „Onda izrazi svoje nadahnuće, Vaṅgīsa.” Tada Vaṅgīsa ovim prigodnim stihovima pohvali Blaženog u njegovom prisustvu: „Govoriti treba samo one reči kojima taj što govori niti sebe muči, niti njima druge povređuje: takve su reči zaista dobro izrečene. Govoriti treba samo blage reči, koje drugi sa radošću dočekuju. Prijatne reči drugima govoriti treba, one koje ništa što je loše ne donose. Istinite reči su zaista besmrtne, to je zakon večni. Dobro i Dhamma, dobri ljudi kažu, u istini svoj čvrst koren imaju. Reči koje Budni izgovara radi dostizanja nibbāne, sigurnosti, radi dokončanja ovog okeana patnje: to je govor kojem premca nema.”

1. Vaṅgīsa

Sāriputta