Tematski grupisani govori: Odeljak sa stihovima

Summarised by AI from the whole volume (265 topics) — click to jump to where a topic begins.

1. Page 1–2 Oghataraṇa-sutta Neimenovano božanstvo pita Budu kako je prešao bujicu (tok kruženja u saṁsāri). Buda odgovara da ju je prešao ne zastajući i ne naprežući se: ako se zastane, tone se, a ako se napreže, voda odnosi; mora se održati ravnoteža da bi se prešlo. Božanstvo tada hvali Budu kao onoga ko je ugasio nečistote.
2. Page 2–3 Nimokkha-sutta Božanstvo pita da li Buda poznaje put izbavljenja, oslobođenja i osame bića. Buda odgovara da ga poznaje: kroz uništenje uživanja u postojanju, prestanak opažanja i svesti i smirenje osećaja. To je pravi put oslobođenja za bića.
3. Page 3–4 Upaneyya-sutta Božanstvo izgovara stih da starost bespomoćno vodi život ka smrti i da onaj ko vidi opasnost u smrti treba da čini zasluge radi sreće. Buda ispravlja to gledište: onaj ko vidi takvu opasnost treba da napusti mamac sveta (lokāmisa) i teži miru, a ne samo da gomila zasluge radi svetovnih plodova.
4. Page 4 Accenti-sutta Božanstvo izgovara stih sličan onom u prethodnoj sutti: vreme prolazi, dani i noći minu, životna doba redom propadaju; ko vidi opasnost u smrti, treba da gomila zasluge. Buda u odgovoru naglašava da treba napustiti mamac sveta i težiti miru, više nego samo gomilati zasluge radi svetovnih plodova.
5. Page 4–5 Katichindi-sutta Božanstvo u stihu postavlja zagonetku: koliko monah mora da preseče, koliko da napusti, koliko da razvije i koliko veza da prevaziđe da bi prešao bujicu? Buda i sam odgovara zagonetkom: po 5 od svakog (misli se na niže okove, više okove i pet sposobnosti).
6. Page 5 Jāgara-sutta Božanstvo postavlja zagonetku: koliko je budnih među onima koji spavaju, koliko stvari izaziva nečistote poput prašine, a koliko pročišćuje? Buda odgovara da je i ovde po 5, misleći na pet sposobnosti koje su sredstvo budnosti i pročišćenja od nečistota.
7. Page 5–6 Appaṭividita-sutta Božanstvo izgovara stih da one koji još nisu proniknuli Dhammu često zavode druga učenja, kao spavač koji se ne budi ni kada je vreme za buđenje. Buda ispravlja: oni koji su dobro proniknuli Dhammu ne daju se zavesti, sami su se ispravno probudili i idu ravno čak i po neravnom terenu.
8. Page 6 Susammuṭṭha-sutta Sadržaj je sličan prethodnoj sutti, ali se koristi izraz „oni kojima je Dhamma zaboravljena“. Božanstvo kaže da one kojima je Dhamma zaboravljena zavode druga učenja i da još spavaju ne budeći se. Buda ispravlja: oni kojima Dhamma nije zaboravljena, ispravno probuđeni, idu glatko čak i po neravnom terenu.
9. Page 6 Mānakāma-sutta Božanstvo kaže da onaj ko voli uobraženost ne može da se ukroti, i da čak i onaj ko živi sam u šumi ali je nemaran ne može da prevaziđe zamku smrti. Buda ispravlja: onaj ko je napustio uobraženost, čiji je um dobro sabran, ko je svuda oslobođen i živi sam u šumi revnosno, taj prevazilazi zamku smrti.
10. Page 6–7 Arañña-sutta Božanstvo pita zašto je lice onih koji žive u šumi, mirni, i jedu jednom dnevno, tako vedro. Buda odgovara: zato što ne tuguju za prošlošću, ne brinu za budućnost i žive u sadašnjosti, za razliku od budala koje venu kao sveže posečena trska. (Kraj prvog poglavlja, Naḷa-vagga.)
11. Page 8–9 Nandana-sutta Buda priča da je jedno božanstvo neba Tāvatiṁsa, uživajući u vrtu Nandana, reklo da onaj ko nije video Nandanu ne zna šta je sreća. Drugo božanstvo ga je ispravilo: ne zna ono što govore arahanti – sve tvorevine su nestalne, po prirodi nastaju i nestaju; upravo je smirenje tvorevina prava sreća.
12. Page 9 Nandati-sutta Božanstvo kaže da se onaj ko ima decu raduje zbog dece, onaj ko ima stoku raduje se zbog stoke; radost nastaje iz upadhi (onoga za šta se vezujemo), a ko nema upadhi, taj se ne raduje. Buda ispravlja suprotnim: onaj ko ima decu može i da tuguje zbog dece, jer su upadhi uzrok i sreće i patnje.
13. Page 9–10 Natthiputtasama-sutta Božanstvo kaže da nema ljubavi ravne ljubavi prema detetu, nema bogatstva ravnog stoci, nema svetlosti ravne suncu i da je more najveće od svih voda. Buda ispravlja: nema ljubavi ravne ljubavi prema sebi, nema bogatstva ravnog žitu, nema svetlosti ravne mudrosti, a upravo je kiša najbolja od svih voda.
14. Page 10 Khattiya-sutta Božanstvo kaže da je ratnik (khattiya) najbolji među dvonošcima, bik među četvoronošcima, devica najbolja među suprugama, a prvenac najbolji među sinovima. Buda ispravlja: potpuno probuđeni Buda je najbolji među dvonošcima, plemeniti konj među četvoronošcima, a najbolji su poslušna supruga i poslušan sin.
15. Page 10 Saṇamāna-sutta Božanstvo u stihu opisuje podne kada ptice mirno sede, a velika šuma je tiha kao da se skriva – vreme kada se u srcu javlja strah. Buda izgovara isti stih, ali poslednju reč menja u radost (umesto straha) koja mu se javlja, pokazujući um bez straha onoga ko je bez nečistota.
16. Page 10–11 Niddātandī-sutta Božanstvo kaže da su pospanost, lenjost, zevanje, nezadovoljstvo i tromost posle jela prepreke zbog kojih se bićima ne pokazuje plemeniti put. Buda ispravlja: naporom se to uklanja i tako plemeniti put postaje čist.
17. Page 11 Dukkara-sutta Božanstvo kaže da je asketski život težak za onoga ko se ne vežba i da ima mnogo prepreka u kojima budala tone. Buda to proširuje: ako se um ne kontroliše, greši se na svakom koraku; zato treba biti kao kornjača koja uvlači udove u oklop, obuzdavati misli, ne oslanjati se na druge i ne povređivati ih.
18. Page 11 Hiri-sutta Božanstvo pita da li na svetu postoji neko ko, oslanjajući se na hiri (stid od zla), budi sebe iz sna kao što se dobar konj budi bičem. Buda odgovara: oni koji imaju stid i uvek vode sebe pažnjom stižu do kraja patnje i idu glatko čak i po neravnom terenu.
19. Page 11–12 Kuṭikā-sutta Božanstvo u vidu poređenja pita monaha da li nema kolibu, nema gnezdo, nema veze i da li je oslobođen okova. Monah potvrđuje, a kada ga dalje pitaju, objašnjava da je „koliba“ majka, „gnezdo“ supruga, „veze“ deca, a „okovi“ žudnja, i da je sve to napustio.
20. Page 12–17 Samiddhi-sutta Samiddhi se u zoru kupa kod Tapode. Jedno božanstvo ga poziva da uživa u čulnim zadovoljstvima pre nego što se zaredi. Samiddhi odgovara da treba napustiti ono što zavisi od vremena radi onoga što se vidi ovde i sada (Dhamme). Pošto ne može da odgovori na dublja pitanja, odlazi do Bude. Buda kaže da oni koji se vezuju za ono što se može imenovati dolaze pod jaram smrti, a oni koji su to potpuno razumeli i ne uobražavaju se oslobađaju se smrti. Zaključak je da ne treba činiti zlo telom, govorom i
21. Page 19 Satti-sutta Božanstvo u stihu poredi: monah treba pažljivo da ide napred kako bi napustio strast prema čulnosti, kao čovek pogođen kopljem ili onaj kome gori glava, koji mora brzo da ugasi vatru. Buda izgovara isti stih, ali cilj menja u napuštanje sakkāyadiṭṭhi (gledišta o postojanju sopstva).
22. Page 19–20 Phusati-sutta Božanstvo kaže da onaj ko nije pogođen ne pogađa druge, a onaj ko je pogođen uzvraća. Buda to proširuje: ko naudi čistom čoveku bez nečistota, to zlo se vraća samom počiniocu, kao prašina bačena protiv vetra koja pada na onoga ko ju je bacio.
23. Page 20 Jaṭā-sutta Božanstvo pita: čovečanstvo je kao zamršeni konci, iznutra i spolja – ko može da razmrsi ovaj čvor? Buda kaže da mudar čovek utemeljen u vrlini, koji razvija um i mudrost i ulaže napor, može da razmrsi čvor; a arahanti, koji su odbacili strast, mržnju i neznanje, zaista su oni koji su ga razmrsili, jer su ime-i-oblik prestali bez ostatka.
24. Page 20 Manonivāraṇa-sutta Božanstvo kaže da od kog god objekta se um zadrži, od tog objekta patnja ne dolazi, pa zato treba zadržati um od svega da bi se oslobodili sve patnje. Buda ispravlja: ne treba zadržavati um od svega bez razlike, već samo od onoga što je zlo.
25. Page 20–22 Arahanta-sutta Razgovor redom razmatra da li arahant, koji je okončao ponovna rođenja, još može da kaže „ja govorim“ ili „oni govore o meni“. Odgovor je da to i dalje može da kaže, ali ne iz uobraženosti, već samo koristeći svetovni govor prema dogovoru, koji mudro razume. Onaj ko je potpuno napustio uobraženost može da govori jezikom sveta bez vezivanja.
26. Page 22 Pajjota-sutta Božanstvo pita koliko svetlosti na svetu obasjava svet. Buda kaže da ih ima 4: sunce koje sija danju, mesec koji sija noću, vatra koja sija i danju i noću, a potpuno probuđeni Buda je najuzvišenija svetlost među svim svetlostima.
27. Page 22 Sara-sutta Božanstvo pita gde se tok žudnje vraća, gde se krug postojanja ne okreće, gde ime-i-oblik prestaju bez ostatka. Buda kaže: tamo gde elementi zemlje, vode, vatre i vetra ne nalaze uporište (tj. nibbāna), tu se te stvari zbivaju.
28. Page 22–23 Mahaddhana-sutta Božanstvo pita: bogati kraljevi otimaju se oko čulnih zadovoljstava jer ne znaju za meru i tonu u toku postojanja – ko na svetu nije tako nemiran? Buda kaže: onaj ko je napustio dom, ostavio decu, odbacio strast, mržnju i neznanje i otišao u beskućnike, to jest arahant, nije nemiran u svetu.
29. Page 23 Catucakka-sutta Božanstvo postavlja zagonetku: telo ima 4 točka i 9 vrata, puno je pohlepe i zaglibljeno u blatu – kako da nastavi životni put? Buda kaže: presecanjem remena i kožnog užeta, želje i pohlepe, i čupanjem žudnje zajedno s korenom, putovanje može da uspe.
30. Page 23 Eṇijaṅgha-sutta Božanstvo hvali Budu da ima noge kao antilopa, da je vitak, da jede malo, da ide sam kao lav, bez vezanosti za čulnost, i pita kako se oslobađa patnje. Buda kaže: pet vrsta čulnih zadovoljstava, sa umom kao šestim – kada se odbaci želja za njima, oslobađa se patnje. (Kraj trećeg poglavlja, Satti-vagga.)
31. Page 24–25 Sabbhi-sutta Grupa božanstava naizmenično izgovara stih: „Treba se družiti samo sa dobrima, treba biti prisan sa dobrima“, ali ga završavaju različitim plodovima, npr. sticanje mudrosti, odsustvo tuge, sjaj među rođacima, odlazak u dobro odredište. Kada pitaju čije su reči najbolje, Buda kaže da su sve na neki način tačne, ali dodaje najviši plod: oslobođenje od sve patnje.
32. Page 25–28 Macchari-sutta Grupa božanstava razgovara o davanju, počevši od stiha da zbog škrtosti i nemara davanje ne biva ostvareno i da onaj ko želi zasluge treba da daje. Druga božanstva dodaju da se škrtac boji upravo gladi zbog koje ne želi da daje, i da malo dato s verom vredi kao hiljadu. Na kraju sutte Buda ukazuje da davanje stečeno ubijanjem ili povređivanjem bića (npr. žrtvovanjem) nema ni približno plod davanja datog u skladu sa Dhammom.
33. Page 28–31 Sādhu-sutta Grupa božanstava naizmenično uzvikuje u slavu davanja: „Davanje je dobro“, i nadovezuje se: i malo davanje je dobro, davanje s verom je dobro, davanje stečeno pravedno je dobro, a davanje s razborom onima koji su ga dostojni (viceyya-dāna) još je bolje; takođe je dobro i obuzdavanje, nepovređivanje bića. Na kraju Buda kaže da je put mudrosti uzvišeniji od davanja, jer su dobri ljudi u prošlosti mudrošću dostigli nibbānu.
34. Page 31–33 Nasanti-sutta Božanstvo kaže da čulnost među ljudima nije trajna, ali da na svetu postoje privlačne stvari za koje su ljudi vezani; ko je prema njima nemaran, ne vraća se iz zamke smrti. Zatim sledi razgovor sa Mogharājom o onima koji još nisu videli takvog oslobođenog; Buda kaže da oni koji odaju poštovanje i razumeju Dhammu oslobođenog takođe prelaze preko veza.
35. Page 33–35 Ujjhānasaññī-sutta Grupa zamerljivih božanstava optužuje Budu da govori jedno a čini drugo, kao kockar koji vara. Buda odgovara da se oslobođenje ne postiže samo rečima ili slušanjem, već sleđenjem čvrstog puta. Kada božanstva uvide grešku i izvine se, Buda se osmehuje i rado prihvata izvinjenje, iako ga božanstva i dalje kritikuju.
36. Page 35–36 Saddhā-sutta Božanstvo kaže da je vera čovekov drug, i da ako se ne drži neverovanja, dobiće slavu i ugled, a posle smrti otići na nebo. Buda odgovara stihovima o napuštanju uobraženosti i gneva, uz upozorenje o revnosti: mudar treba da čuva revnost kao najdragocenije blago.
37. Page 36–37 Samaya-sutta (Mahāsamaya) Buda boravi u Velikoj šumi kod Kapilavatthua sa 500 monaha arahanta. Božanstva iz deset hiljada svetskih sistema okupljaju se da vide njega i zajednicu monaha. Četiri božanstva iz Čistih prebivališta (Suddhāvāsa) izgovaraju stihove u slavu ovog velikog skupa, opisujući monahe koji obuzdavaju čula kao kočijaš, koji su presekli nečistote kao stubove brane i postali čisti, i one koji su uzeli utočište u Budi a neće otići u niža stanja.
38. Page 37–41 Sakalika-sutta Budino stopalo povredio je komadić kamena, pa trpi jak bol, ali ga podnosi pažljivo i sa jasnim razumevanjem, bez uznemirenosti. Sedam stotina božanstava dolazi da ga slavi različitim nazivima, kao što su nāga, lav i plemeniti konj, govoreći da trpi kako dolikuje tim vrlinama. Završava se stihovima u slavu njegove sabranosti i oslobođenog uma, uzvišenijeg od askeze brahmana čiji um još nije zaista oslobođen.
39. Page 41 Paṭhama-Pajjunnadhītu-sutta Kokanadā, kći boga Pajjunne, dolazi Budi u Veliku šumu kod Vesālija i izgovara stihove odajući mu poštovanje: ranije je Dhammu znala samo iz priča, a sada ju je lično spoznala. Upozorava da oni koji kude plemenitu Dhammu dugo padaju u pakao, a oni koji imaju strpljenja prema plemenitoj Dhammi rađaju se među božanstvima.
40. Page 41–43 Dutiya-Pajjunnadhītu-sutta Cūḷakokanadā, druga kći boga Pajjunne, takođe dolazi Budi, izgovara stihove poštovanja i moli ga da ukratko izloži Dhammu. Buda zaključuje: ne treba činiti zlo govorom, umom i telom; treba napustiti čulnost pažnjom i jasnim razumevanjem i ne upuštati se u beskorisnu patnju. (Kraj četvrtog poglavlja, Satullapakāyika-vagga.)
41. Page 43–44 Āditta-sutta Božanstvo poredi svet sa kućom u plamenu: korisne su samo posude koje se iznesu napolje; isto tako i svet koji spaljuju starost i smrt – treba iznositi davanjem, jer ono što je dato donosi sreću, a ono što nije dato mogu uništiti lopovi ili vatra, i na kraju se mora napustiti čak i telo. Zato mudar treba i da uživa i da daje.
42. Page 44 Kiṁdada-sutta Božanstvo pita: šta dajući daje se snaga, lepota, sreća, vid, i šta dajući daje se sve? Buda odgovara da hrana, odeća, prevozno sredstvo i svetiljka redom daju te plodove; onaj ko daje prebivalište daje sve, a onaj ko poučava Dhammu daje besmrtnost.
43. Page 44–45 Anna-sutta Kaže se da se i božanstva i ljudi raduju hrani, a za onoga ko se hrani ne raduje kaže se da je yakkha. Buda objašnjava da onaj ko daje hranu s verom i vedrim umom dobija plodove i na ovom i na onom svetu; zato treba odstraniti škrtost i davati, jer su zasluge oslonac bićima na onom svetu.
44. Page 45 Ekamūla-sutta Kratak stih-zagonetka govori o nečemu što ima jedan koren, dva vrtloga, tri mrlje, pet širenja i more sa dvanaest vrtloga, i kaže da je mudrac prešao taj ponor. To je simboličan stih o onome ko se trudi i prelazi složeni krug saṁsāre.
45. Page 45 Anomiya-sutta Kratki stihovi opisuju osobu neniskog imena, koja jasno vidi suptilna značenja, daje mudrost, ne vezuje se za prebivalište čulnosti; poziva se da se pogleda na onoga ko sve zna, najvišeg mudrošću, koji ide plemenitim putem, što se odnosi na arahanta koji traži veliko dobro.
46. Page 45–46 Accharā-sutta Božanstvo pita o šumi zvanoj „Mohana“, koja odzvanja glasovima nimfi i u kojoj borave demoni – kako proći kroz nju? Buda odgovara poređenjem: pravi put se zove „bez straha“, Dhamma su točkovi kola, stid je jaram, pažnja je oprema, a Dhamma je kočijaš koji vodi ispravnim gledištem; ko ima takvo vozilo, sigurno je blizu nibbāne.
47. Page 46 Vanaropa-sutta Božanstvo pita čije zasluge rastu danju i noću i ko, utemeljen u Dhammi, odlazi na nebo. Buda kaže: onima koji sade vrtove, sade šume, grade mostove, kopaju bunare i daju prebivalište – njihove zasluge rastu i danju i noću.
48. Page 46 Jetavana-sutta Božanstvo izgovara stihove u slavu Jetavane kao prebivališta zajednice mudraca i Kralja Dhamme, koja mu budi radost, i ukazuje da ljude čine čistim delovanje, znanje, Dhamma, vrlina i najbolji način života, a ne rod ili bogatstvo, navodeći kao primer Sāriputtu, savršenog u mudrosti, vrlini i smirenosti.
49. Page 46–48 Macchari-sutta (plodovi dela škrtih i darežljivih) Božanstvo pita o plodu dela škrtih ljudi oštrog jezika koji ometaju druge u davanju. Buda kaže da se takvi rađaju u paklu, među životinjama ili u svetu Yame, a i ako se rode kao ljudi, siromašni su i ne ostvaruju želje. Nasuprot tome, oni koji imaju veru i poverenje u Trostruki dragulj posle smrti odlaze na nebo ili se rađaju kao ljudi u bogatim porodicama i uživaju kao božanstva.
50. Page 48–50 Ghaṭīkāra-sutta Božanstvo kaže da se 7 monaha ponovo rodilo u Brahminom svetu Avihā, oslobođeni, bez strasti i mržnje, i navodi njihova imena. Kada Buda pita čiju su Dhammu sledili, božanstvo odgovara da su sledili njegovo učenje i otkriva da je i samo bilo grnčar Ghaṭīkāra u vreme Bude Kassape i nekadašnji prijatelj sadašnjeg Bude, što Buda potvrđuje. (Kraj petog poglavlja, Āditta-vagga.)
51. Page 50 Jarā-sutta i Ajarasā-sutta Par gotovo potpuno istovetnih stihova-zagonetki pita: šta je dobro do starosti, šta je dobro kada je čvrsto utemeljeno, šta je čovekovo blago i šta lopovi ne mogu da ukradu? Buda odgovara: vrlina je dobra do starosti, vera je dobra kada je čvrsto utemeljena, mudrost je čovekovo blago, a zasluge su ono što lopovi ne mogu da ukradu.
52. Page 50–51 Mitta-sutta Božanstvo pita ko je prijatelj putnika, prijatelj u kući, prijatelj kada ima posla i prijatelj u budućem životu. Buda kaže: karavan je prijatelj putnika, majka je prijatelj u kući, drug je prijatelj kada ima posla, a zasluge koje je čovek sam stekao prijatelj su u budućem životu.
53. Page 51 Vatthu-sutta Božanstvo pita šta je oslonac ljudi, šta je najbolji drug i od čega žive bića koja zavise od zemlje. Buda kaže: deca su oslonac ljudi, supruga je najbolji drug, a kiša je ono od čega sva bića žive.
54. Page 51–52 Jana-sutta (prva, druga, treća) Niz od tri sutte sa stihovima-zagonetkama iste strukture pita: šta rađa čoveka, šta juri za njim, šta ga vodi u saṁsāru i šta je njegova velika opasnost / zbog čega nije oslobođen / šta mu je oslonac. Buda u svim suttama isto odgovara: žudnja rađa, a um juri za žudnjom; svaka sutta navodi drugačiji ishod: patnja je velika opasnost, nije oslobođen patnje, a delo (kamma) je oslonac.
55. Page 52 Uppatha-sutta Božanstvo pita šta je pogrešan put, šta troši dane i noći, šta je mrlja svetog života i šta je kupanje bez vode. Buda kaže: strast je pogrešan put, prolazak životnog doba troši dane i noći, žena je mrlja svetog života, a askeza zajedno sa svetim životom je kupanje bez vode.
56. Page 52 Dutiya-sutta Božanstvo pita šta je čovekov drug, šta ga upućuje i poučava i u čemu se radujući oslobađa sve patnje. Buda kaže: vera je drug, mudrost ga upućuje i poučava, a onaj ko se raduje nibbāni oslobađa se sve patnje.
57. Page 52–54 Kavi-sutta Božanstvo pita šta je izvor stihova (poezije), šta ih izražava, na čemu se stihovi zasnivaju i šta je njihovo prebivalište. Buda kaže: metar je izvor, slova su izraz, stihovi se zasnivaju na imenima, a pesnik je njihovo prebivalište. (Kraj šestog poglavlja, Jarā-vagga.)
58. Page 54 Nāma-sutta, Citta-sutta i Taṇhā-sutta Niz od tri sutte sa stihovima-zagonetkama iste strukture pita: šta sve zaslepljuje, iznad čega nema ničeg višeg i pod čijom je vlašću sve. Buda daje različite odgovore: „ime“ (nāma) zaslepljuje, „um“ vodi svet i gazi ga, i „žudnja“ vodi svet i gazi ga, čime se pokazuju tri sile koje vladaju svim bićima.
59. Page 55 Saññojana-sutta i Bandhana-sutta Par gotovo istovetnih stihova-zagonetki pita: šta vezuje svet, šta tera svet da luta i napuštanjem čega se govori o nibbāni, odnosno o presecanju svih veza. Buda kaže: uživanje (nandī) vezuje svet, razmišljanje (vitakka) tera svet da luta, a samo napuštanje žudnje naziva se nibbāna.
60. Page 55 Abbhāhata-sutta Božanstvo pita čime je svet napadnut, čime je okružen, kojom je strelom proboden i čime neprestano gori. Buda kaže: svet je napadnut smrću, okružen starošću, proboden strelom žudnje i neprestano gori od želje.
61. Page 55 Uḍḍita-sutta Božanstvo pita čime je svet uhvaćen u zamku, čime je okružen, čime je zatvoren i na čemu počiva. Buda kaže: svet je uhvaćen u zamku žudnje, okružen starošću, zatvoren smrću i počiva na patnji. Ovo je poslednja sutta u ovom odeljku teksta; sadržaj sedmog poglavlja (Andha-vagga) još nije završen i nastavlja se u sledećem delu knjige.
62. Page 56 Pihita-sutta, Icchā-sutta i Loka-sutta (kraj Andha-vagge) Božanstvo postavlja Budi tri kratke zagonetke o tome šta obavija, vezuje i muči svet. Buda odgovara: smrt obavija svet, patnja je temelj sveta, žudnja podiže svet, starost ga okružuje; svet je vezan željom (icchā) i oslobađa se napuštanjem te želje; a svet nastaje, povezuje se, oslanja se i muči se samo zbog šest čulnih baza. Time se završava sedmo poglavlje, Andha-vagga, Devatā-saṁyutte.
63. Page 57 Chetvā-sutta Božanstvo pita: šta ubivši živi se srećno, šta ubivši ne tuguje se, i koje je to jedno stanje čije ubijanje Buda hvali? Buda odgovara: to je gnev, čiji je koren otrovan, a vrh sladak; plemeniti hvale ubijanje gneva, jer onaj ko ga ubije kasnije ne tuguje. Ovo je prva sutta osmog poglavlja, Chetvā-vagga.
64. Page 57 Ratha-sutta Božanstvo pita šta je znak kola, vatre, zemlje i žene. Buda odgovara: zastava je znak kola, dim je znak vatre, kralj je znak zemlje, a muž je znak žene. To je kratka pouka u vidu poređenja.
65. Page 57–58 Vitta-sutta Božanstvo pita koje je bogatstvo za čoveka najbolje, šta dobro praktikovano donosi sreću, koji je ukus najbolji i koji je život najuzvišeniji. Buda odgovara: vera je najbolje bogatstvo, dobro praktikovana Dhamma donosi sreću, istina je najbolji ukus, a život vođen mudrošću je najuzvišeniji.
66. Page 58 Vuṭṭhi-sutta Božanstvo pita šta je najbolje među onim što se diže, onim što pada, onim što hoda i među onima koji govore. Buda odgovara na dva nivoa: prvi svetovni (seme, kiša, stoka, sin), a drugi viši (znanje, neznanje, Saṅgha, Buda), kao ono najbolje u svakoj od tih kategorija.
67. Page 58–59 Bhīta-sutta Božanstvo pita zašto se bića boje onog sveta i utemeljen u kojoj Dhammi čovek ne bi se bojao. Buda odgovara: onaj ko obuzdava govor i um, ne čini zlo telom, izdržava druge hranom i pićem, ima veru, blag je, darežljiv i razume reči – utemeljen u te četiri stvari ne boji se onog sveta.
68. Page 59 Najīrati-sutta Božanstvo odjednom postavlja više zagonetki: šta propada, šta ne propada, šta je pogrešan put, šta je mrlja svetog života i koliko ima pukotina u svetu zbog kojih um nije sabran. Buda odgovara: telesni oblik propada, ali ime i rod ne propadaju; strast je pogrešan put, pohlepa je prepreka Dhammi, žena je mrlja svetog života, a lenjost, nemarnost i uspavanost su pukotine sveta.
69. Page 60 Issara-sutta Božanstvo pita šta je vlast u svetu, šta je najdragocenije, šta je mrlja oružja i šta je opasnost sveta. Buda odgovara: moć je vlast, žena je najdragocenija, gnev je mrlja oružja, lopovi su opasnost sveta, ali asketa koji donosi dobro drag je i uvažen među mudrima.
70. Page 60 Kāma-sutta Božanstvo pita šta čovek ne treba da da ili napusti i kakav govor treba da pusti. Buda odgovara: ne treba da da ili napusti sebe (tj. ne treba sebi da naudi), ali treba da pusti dobar govor, a ne loš.
71. Page 60–61 Pātheyya-sutta Božanstvo pita šta vezuje zalihe za put, šta je prebivalište imetka, šta vuče ljude i šta je na svetu najteže napustiti. Buda odgovara: vera vezuje zalihe, sreća (sirī) je prebivalište imetka, želja (icchā) vuče ljude i najteže ju je napustiti; bića su vezana željom kao ptica u lovčevoj zamci.
72. Page 61 Pajjota-sutta Božanstvo pita šta je svetlost sveta, šta je budnost sveta i šta hrani sva bića. Buda odgovara: mudrost je svetlost sveta, pažnja je budnost, stoka je oruđe za rad, a kiša hrani sva živa bića kao majka svoje dete.
73. Page 61–62 Araṇa-sutta Božanstvo pita ko na svetu nema neprijatelja u vidu nečistota, ko ne gubi ono što je razvio boraveći u vežbi, ko potpuno razume želju i ko je, iako rođen u niskoj porodici, poštovan od kraljeva. Buda odgovara: to su asketi, koji potpuno razumeju želju i bez nečistota su; iako niskog porekla, poštuju ih i odaju im počast roditelji i kraljevi. Završava se osmo poglavlje i cela Devatā-saṁyutta.
74. Page 63 Paṭhama-Kassapa-sutta Počinje Devaputta-saṁyutta. Mladi bog Kassapa noću dolazi Budi i pita: Buda je poučio monahe Dhammi, ali da li monasi i sami poučavaju jedni druge? Buda poziva Kassapu da sam izgovori tu Dhammu; on kaže da monah treba da vežba dobro izrečene reči, odlazak kod asketa, sedenje nasamo na osami i smirenje uma, što Buda odobrava.
75. Page 63–64 Dutiya-Kassapa-sutta Mladi bog Kassapa (drugi) izgovara Budi stih: monah treba da bude meditant u jhāni, oslobođenog uma, da teži ostvarenju srca, da zna nastanak i nestanak sveta, da ima plemenit um i bude bez oslonca; tako će dobiti taj plod. To je kratak stih istog pravca kakav će se ponovo pojaviti u sledećoj sutti.
76. Page 64 Māgha-sutta Mladi bog Māgha postavlja istu zagonetku kao u Chetvā-sutti: šta ubivši živi se srećno i ne tuguje? Buda odgovara kao i ranije: to je gnev, čiji je koren otrovan, a vrh sladak; plemeniti hvale ubijanje gneva.
77. Page 64–65 Māgadha-sutta Mladi bog Māgadha pita koliko svetlosti na svetu obasjava svet. Buda odgovara da ih ima četiri: sunce koje sija danju, mesec koji sija noću i vatra koja sija i danju i noću, ali potpuno probuđeni Buda je najuzvišenija svetlost, iznad svih njih.
78. Page 65–66 Dāmali-sutta Mladi bog Dāmali kaže da brahman treba neprestano da se trudi da napusti čulnost. Buda odgovara da brahman čiji su otrovi uništeni i koji je stigao na drugu obalu više nema šta da čini: kao onaj ko još nije našao uporište u reci mora da pliva, ali kada izađe na obalu, na kopno, više ne mora da se napreže.
79. Page 66 Kāmada-sutta Mladi bog Kāmada kaže da je ono što Buda uči (vođenje svetog života, zadovoljstvo, sabranost uma i neravan put) veoma teško. Buda odgovara tačku po tačku: onaj ko ima vrlinu i sabranost, ko se raduje smirenju uma i ko obuzdava čula – svi oni to mogu, a plemeniti prelaze taj neravni put kao da je ravan.
80. Page 67 Pañcālacaṇḍa-sutta Mladi bog Pañcālacaṇḍa hvali Budu, velike mudrosti, što je pronašao otvor (nibbānu) čak i u tesnacu. Buda odgovara da i oni koji su dobro utvrdili pažnju mogu, utemeljeni u Dhammi, da dostignu nibbānu, čak i u tesnacu.
81. Page 67–69 Tāyana-sutta Mladi bog Tāyana, nekada osnivač jednog učenja, izgovara stihove o naporu da se preseče tok nečistota, napusti čulnost, da se ne čini zlo jer se posle zbog njega pati, i o tome da nemaran ili uprljan sveti život ne donosi veliki plod. Sledećeg jutra Buda to pripoveda monasima i nalaže im da nauče napamet Tāyanine stihove, jer su korisni kao početak svetog života.
82. Page 69–70 Candima-sutta Mladog boga Meseca (Candimu) uhvatio je asura Rāhu; on se seća Bude i izgovara stih uzimajući ga za utočište. Buda nalaže Rāhuu da pusti Mesec, jer je ovaj uzeo utočište u njemu. Rāhu, uplašen, pušta ga i govori asuri Vepacittiju da se bojao da će mu se glava raspasti na sedam delova ako ga zadrži, jer mu je to Budin stih zabranio.
83. Page 70–71 Suriya-sutta Događaj se ponavlja kao u prethodnoj sutti, ali ovoga puta Rāhu hvata mladog boga Sunca (Suriyu). Buda nalaže Rāhuu da pusti Sunce, koje obasjava svet; Rāhu ga pušta i Vepacittiju daje isti razlog – da se bojao da će mu se glava raspasti ako ne posluša. Završava se prvo poglavlje Devaputta-saṁyutte.
84. Page 72 Candimasa-sutta Počinje drugo poglavlje (Anāthapiṇḍika-vagga). Mladi bog Candimasa izgovara stih da će meditanti u jhāni koji dostignu jedinstvo uma dostići sigurnost. Buda ispravlja: zapravo će do druge obale stići meditanti u jhāni koji su presekli mrežu nečistota i koji su revnosni.
85. Page 72–73 Veṇḍu-sutta Mladi bog Veṇḍu hvali ljude koji su prišli Sugati i slede učenje Gotame kao srećne. Buda ispravlja: samo oni koji marljivo vežbaju po tom učenju, revnosno i u pravo vreme, ne dolaze pod vlast smrti.
86. Page 73 Dīghalaṭṭhi-sutta Mladi bog Dīghalaṭṭhi u Rājagahi izgovara isti stih koji se pojavio ranije (monah treba da meditira u jhāni, oslobođenog uma, i zna nastanak i nestanak sveta), što pokazuje da je ovo učenje bilo široko poznato među mnogim božanstvima.
87. Page 73–74 Nandana-sutta Mladi bog Nandana pita za obeležja onoga ko ima vrlinu, onoga ko ima mudrost, onoga ko je prevazišao patnju i onoga koga božanstva poštuju. Buda odgovara: to je onaj ko ima vrlinu, mudrost, ko je razvio sebe, sabran je, raduje se jhāni, pažljiv je, oslobođen je tuge i svih otrova; takav se u svakom pogledu naziva tako.
88. Page 74–75 Candana-sutta Mladi bog Candana pita kako preći bujicu (tok nečistota) i danju i noću, a ne potonuti u dubinu, iako nema oslonca. Buda odgovara: onaj ko je savršen u vrlini, mudrosti, sabranosti i naporu, bez čulnih opažanja i okova vezanih za oblik, ko je uništio uživanje u postojanju, prelazi bujicu i ne tone.
89. Page 75 Vāsudatta-sutta Mladi bog Vāsudatta kaže da monah treba pažljivo i hitno da napusti čulnu strast, kao onaj koga je mač pogodio u glavu ili kome glava gori. Buda dodaje da sakkāyadiṭṭhi (gledište o postojanju sopstva) treba napustiti sa istom hitnošću.
90. Page 75 Subrahmā-sutta Mladi bog Subrahmā pita: ovaj um je stalno uplašen, i zbog onoga što još nije nastalo i zbog onoga što je već nastalo – ima li nečega što se ne plaši? Buda odgovara da je sigurnost bića moguća samo kroz činioce probuđenja (bojjhaṅga), obuzdavanje čula i napuštanje svega.
91. Page 76 Kakudha-sutta Mladi bog Kakudha, iskušavajući ga, pita Budu da li se nečemu raduje ili zbog nečega tuguje. Buda odgovara da se ne raduje i ne tuguje, jer radost uvek ide zajedno sa tugom; onaj ko nema ni jedno ni drugo potpuno je ugasio nečistote i ohladio se. Kakudha zatim hvali Budu, govoreći da je retkost sresti brahmana koji je ovako dostigao potpuno gašenje (parinibbāna).
92. Page 77 Uttara-sutta Mladi bog Uttara u Rājagahi izgovara stih-opomenu da je život u svakom trenutku vođen ka smrti, da nema zaštite od starosti i da onaj ko vidi opasnost u smrti treba da čini zasluge koje donose sreću. Buda ispravlja poslednji stih: zapravo treba napustiti mamac sveta, težeći miru.
93. Page 77–79 Anāthapiṇḍika-sutta Jedan mladi bog (za koga Buda kasnije otkriva Ānandi da je to Anāthapiṇḍika, koji je umro i ponovo se rodio kao božanstvo) dolazi i hvali Jetavanu i Budinu Dhammu: bića se pročišćuju delovanjem, znanjem, Dhammom, vrlinom i uzvišenim životom, a ne rodom ili bogatstvom; hvali i Sāriputtu kao onoga ko je mudrošću i vrlinom stigao na drugu obalu. Završava se drugo poglavlje.
94. Page 80–81 Siva-sutta Počinje treće poglavlje (Nānātitthiya-vagga). Mladi bog Siva izgovara niz ponovljenih stihova koji uče da se treba družiti i biti prisan sa dobrima, jer se upoznavanjem prave Dhamme dobrih stiče mudrost, nema tuge, sija se među rođacima i odlazi u dobro odredište. Buda na kraju dodaje da se tako oslobađa i sve patnje.
95. Page 81–82 Khema-sutta Mladi bog Khema izgovara stihove: budale čine zla dela sa gorkim plodovima, kao da su neprijatelji samima sebi; delo zbog kojeg se posle pati nije dobro, a delo zbog kojeg se posle ne pati je dobro. Mudar ne treba da ide pogrešnim putem, kao kočijaš koji napusti glavni put, pođe neravnim i slomi osovinu.
96. Page 82–85 Serī-sutta Mladi bog Serī pita zašto neki yakkhe ne uživaju u hrani, iako ljudi i božanstva uglavnom uživaju. Buda odgovara da onaj ko daje s verom i vedrim umom dobija plod zasluga i na ovom i na onom svetu; zato treba odstraniti škrtost i davati. Serī tada priča o prethodnom životu, kada je bio kralj Serī, veliki darodavac: kada je davanje proširio na druge, tako da sam više nije imao priliku da daje, ipak nije mogao da izmeri plod zasluga od davanja koje je dugo činio.
97. Page 85–86 Ghaṭīkāra-sutta Mladi bog Ghaṭīkāra govori o sedam monaha koji su, oslobođeni, ponovo rođeni u Brahminom svetu Avihā, bez strasti i mržnje, prešavši žudnju u svetu. Kada ga Buda pita kako ih poznaje, Ghaṭīkāra priča da je u prethodnom životu bio grnčar Ghaṭīkāra, pomagač Bude Kassape i prijatelj Bodhisatte u tom životu, pa se zato seća tih monaha.
98. Page 86–87 Jantu-sutta Grupa monaha u Himalaji ponaša se neobuzdano, rasejano i ne obuzdava čula. Mladi bog Jantu dolazi da ih opomene stihovima: nekada su Gotamini učenici živeli skromno, bez pohlepe, poznavali nestalnost sveta i tako okončali patnju, a sada se neki prepuštaju i opijaju; on kudi nemarne i odaje poštovanje revnosnima.
99. Page 87–89 Rohitassa-sutta Mladi bog Rohitassa pita da li se putovanjem može stići do kraja sveta (gde nema rođenja, starenja, umiranja, nestanka i ponovnog nastanka). Buda kaže da se kraj sveta nikako ne može dostići putovanjem. Rohitassa tada priča o prethodnom životu kada je bio mudrac sa moći da leti brže od strele; putovao je sto godina i nije stigao do kraja sveta, već je pre toga umro. Buda zaključuje da on objavljuje svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put do prestanka sveta upravo u ovom telu dugom jedan hvat
100. Page 89–90 Nanda-sutta Mladi bog Nanda izgovara stih-opomenu: vreme prolazi, dani i noći minu, životna doba redom venu; onaj ko vidi opasnost u smrti treba da čini zasluge koje donose sreću. Buda ispravlja poslednji stih kao u Uttara-sutti: zapravo treba napustiti mamac sveta, težeći miru.
101. Page 90 Nandivisāla-sutta Mladi bog Nandivisāla postavlja zagonetku o kolima sa četiri točka i devet vrata, punim pohlepe i umrljanim blatom (tj. o telu): kako njima putovati (živeti)? Buda odgovara: kada se preseku uže i remen, odnosno želja i zla pohlepa, i kada se žudnja iščupa s korenom, to putovanje može da uspe.
102. Page 90–94 Susīma-sutta Ānanda pita Budu da li je zadovoljan Sāriputtom, a zatim opširno opisuje Sāriputtine vrline: da je veoma mudar, široke mudrosti, brze mudrosti, oštre mudrosti, skroman, zadovoljan i povučen. Buda to potvrđuje. U tom trenutku mladi bog Susīma sa mnoštvom božanstava iz svoje pratnje sluša ovu pohvalu sa radošću, blistajući kao dragulj beril ili sjajno zlato, i izgovara stihove u slavu Sāriputte kao mudraca koji se ne ljuti, skroman je i smiren. Buda dodaje stih da on i dalje čeka pravo vreme, u sm
103. Page 94–97 Nānātitthiya-sutta Šest mladih bogova, nekada učenika osnivača raznih učenja (Pūraṇa Kassapa, Makkhali Gosāla, Nigaṇṭha Nātaputta i drugi), dolaze Budi i izgovaraju stihove o svojim učiteljima, podrugljivo ili pohvalno, ali svi pokazuju da ti učitelji još nisu slobodni od zla ili su još uprljani. Čak i kada se Māra prerušen umeša u razgovor, Buda ga prepoznaje i odgovara mu, otkrivajući istinu. Na kraju mladi bog Māṇavagāmiya slavi Budu kao najvišeg u celom svetu, kao što je planina Vipula najviša kod Rājagahe. Za
104. Page 98–101 Dahara-sutta Počinje Kosala-saṁyutta. Kralj Pasenadi od Kosale dolazi Budi i pita da li zaista tvrdi da se probudio u nenadmašno potpuno probuđenje, kada se drugi veliki i slavni osnivači učenja ne usuđuju na takvu tvrdnju, a on je još mlad i nedavno se zaredio. Buda odgovara da postoje četiri stvari koje ne treba potcenjivati zato što su mlade: ratnik (kraljevskog roda), zmija, vatra i monah, jer svaka od njih ima moć i može biti opasna, iako izgleda malo. Kralj Pasenadi, pun poverenja, proglašava se laikom
105. Page 101–102 Purisa-sutta Kralj Pasenadi od Kosale pita koje stvari, kada nastanu u čoveku, donose štetu, patnju i nelagodu. Buda odgovara da su to tri stvari: pohlepa, mržnja i zabluda, koje nastaju u samoj osobi i povređuju tog čoveka lošeg uma, kao što kora drveta šteti drvetu iz kojeg je nastala.
106. Page 102–103 Rāja-sutta Kralj Pasenadi od Kosale pita da li postoji neko ko se rodio a oslobođen je starosti i smrti. Buda odgovara da ne postoji: čak ni ratnici, brahmani ili veoma bogati domaćini, pa ni arahanti čiji su otrovi uništeni – i njihovo telo po prirodi mora da se raspadne. Samo Dhamma dobrih ne stari s vremenom.
107. Page 103–104 Piya-sutta Kralj Pasenadi od Kosale priča o mislima koje su mu se javile u osami: kakvi ljudi vole sebe, a kakvi ne vole sebe. Zaključuje da oni koji se ponašaju loše telom, govorom i umom, čak i ako kažu da vole sebe, zapravo ne vole sebe, jer sebi čine ono što neprijatelj čini neprijatelju; a oni koji se ponašaju dobro, čak i ako kažu da ne vole sebe, zaista vole sebe. Buda potvrđuje ovu misao i dodaje da samo zasluge i zla dela koja je čovek učinio idu za njim kao senka.
108. Page 104–106 Attarakkhita-sutta Kralj Pasenadi od Kosale priča o mislima koje su mu se javile u osami: kakvi ljudi štite sebe, a kakvi ne štite sebe. Zaključuje da oni koji se ponašaju loše, čak i ako ih štiti vojska slonova, konjice, kola i pešadije, ne štite sebe, jer spoljašnja zaštita nije prava zaštita; a oni koji se ponašaju dobro, čak i bez vojske, štite sebe unutrašnjom zaštitom. Buda to potvrđuje i zaključuje da je obuzdavanje tela, govora i uma prava zaštita sebe.
109. Page 106–107 Appaka-sutta Kralj Pasenadi od Kosale priča o svojoj misli da je malo onih bića koja, stekavši veliko bogatstvo, ne postaju opijena, nemarna, vezana za čulnost i ne čine zlo drugima, dok je mnogo više onih koji, stekavši ga, postaju opijeni i nemarni. Buda to potvrđuje i dodaje da bića zaslepljena strašću prema čulnim zadovoljstvima i imetku ne primećuju da prelaze granicu, dok ne upadnu u zamku kao jelen u omču, pa su im kasnije posledice dela gorke.
110. Page 107–108 Atthakaraṇa-sutta Kralj Pasenadi od Kosale priča da je, sedeći u sudu, video kako čak i ratnici, brahmani i bogati domaćini svesno lažu zbog čulnih zadovoljstava, pa je pomislio da mu je dosta suđenja. Buda potvrđuje da će takvi bogataši, koji lažu zbog čulnosti, dugo imati štetu i patnju kao posledicu.
111. Page 108–109 Mallikā-sutta Kralj Pasenadi od Kosale pita kraljicu Mallikā da li joj je iko draži od nje same. Kraljica odgovara da nije, i kada ona pita kralja, on odgovara isto. Kada kralj to ispriča Budi, Buda kaže da čak i kada se umom pretraže svi pravci, ne može se naći niko ko je draži od samoga sebe; sva bića tako vole sebe, pa zato onaj ko voli sebe ne treba da povređuje druge.
112. Page 109–110 Yañña-sutta (nastavlja se na sledećoj strani, nije završena) Kralj Pasenadi od Kosale priprema veliku žrtvu i za žrtvene stubove vezuje po pet stotina bikova, junaca, junica, koza i ovnova, a robove i radnike tera da pripremaju obred, pa oni rade u strahu i plaču. Više monaha to javlja Budi. On počinje stih da žrtve sa ubijanjem i velikim nasiljem, kao što su assamedha i purisamedha, ne donose veliki plod i da plemeniti ne učestvuju u takvim žrtvama, dok su žrtve koje ne povređuju bića i koje se redovno prinose uzvišenije. Tekst sutte prekida se na strani
113. Page 111–112 Deseta sutta – Bandhana-sutta Strana 111 počinje sa nekoliko redova završnih stihova prethodne sutte (o žrtvi) pre naslova nove sutte. Kralj Pasenadi od Kosale naređuje da se mnogo ljudi okuje užadima, kladama i lancima. Monasi to javljaju Budi. On kaže da prave okove ne čine gvožđe ili drvo, već vezanost za nakit, decu i suprugu, koja izgleda labava, ali ju je teško raskinuti; samo oni koji ne mare za čulna zadovoljstva mogu da preseku te okove i odu u beskućnike. Ova sutta zaključuje prvo poglavlje Kosala-saṁyutte.
114. Page 113–116 Prva sutta – Jaṭila-sutta Kralj Pasenadi od Kosale ugleda nage askete, askete sa upletenom kosom (jaṭila), nigaṇṭhe i lutajuće askete ozbiljnog izgleda kako prolaze, pa se klanja i odaje im poštovanje, a zatim pita Budu da li su ti ljudi arahanti ili oni koji su na putu arahantstva. Buda kaže da je domaćinu koji uživa u čulnosti teško da to zna: vrlina, čistota, snaga duha i mudrost drugoga zaista se vide tek dugim zajedničkim životom, razgovorom i u vremenima opasnosti. Dodaje stih da ne treba verovati ljudima zbog spol
115. Page 116–118 Druga sutta – Pañcarāja-sutta Kralj Pasenadi od Kosale i još četiri kralja raspravljaju koje je čulno zadovoljstvo najbolje – oblici, zvuci, mirisi, ukusi ili dodiri. Pošto se ne mogu složiti, odlaze da pitaju Budu. On kaže da najboljim čulnim zadovoljstvom za svakoga biva ono što mu se najviše dopada, tako da ne želi ništa bolje. Laik Candanaṅgalika, koji sedi u skupu, izgovara stih u slavu Bude kao mirisnog lotosa koji je lepši od svega drugog. Pet kraljeva poklanja laiku svoje ogrtače, a laik te ogrtače zauzvrat poklanja
116. Page 118–120 Treća sutta – Doṇapāka-sutta Kralj Pasenadi od Kosale pojede veliku količinu kuvanog pirinča (doṇapāka), oseća se teško i dolazi Budi. Buda izgovara stih da onaj ko je pažljiv i zna meru u jelu ima slabe neprijatne osećaje, sporo stari i dugo živi. Kralj nalaže mladiću po imenu Sudassana da nauči ovaj stih napamet i da ga izgovara pri svakom obroku kao opomenu, dok konačno kralj ne smanji hranu na samo jednu nāḷiku; telo mu postaje vitkije i on uzvikuje zahvalnost Budi što mu je pomogao i za sadašnju i za buduću dobrobit.
117. Page 120–122 Četvrta sutta – Paṭhama-Saṅgāma-sutta (prva bitka) Kralj Ajātasattu od Magadhe napada Kāsi, zemlju kralja Pasenadija od Kosale; dve strane vode rat i kralj Pasenadi biva poražen i mora da povuče vojsku u Sāvatthi. Monasi to javljaju Budi. On kaže da kralj Ajātasattu ima loše prijatelje, a kralj Pasenadi dobre, ali da će ove noći spavati u patnji zbog poraza, i izgovara stih: pobednik rađa neprijateljstvo, poraženi leži u patnji, a smireni, koji je napustio i pobedu i poraz, živi srećno.
118. Page 122–125 Peta sutta – Dutiya-Saṅgāma-sutta (druga bitka) Kralj Ajātasattu ponovo napada, ali ovoga puta kralj Pasenadi pobeđuje i zarobljava ga. Razmišlja da, iako ga je ovaj napao a da ga on prvi nije napao, ipak mu je sestrić; zato mu oduzima svu vojsku – slonove, konjicu, kola i pešadiju – i pušta ga živog. Buda izgovara stih da će pljačkaš i sam biti opljačkan po krugu delovanja; budala misli da je u prednosti dok zlo ne sazri; onaj ko ubija biva ubijen, onaj ko vređa biva uvređen.
119. Page 125 Šesta sutta – Dhītu-sutta Dok kralj Pasenadi od Kosale sedi pred Budom, neko mu javlja da je kraljica Mallikā rodila kćer; kralj pokazuje nezadovoljstvo. Buda ga teši stihom: neka žena može biti bolja od muškarca, ako je mudra, vrlinska, poštuje svekrvu i verna je mužu; sin rođen od takve žene može biti hrabar, gospodar sveta i vladati zemljom.
120. Page 125–126 Sedma sutta – Paṭhama-Appamāda-sutta (prva sutta o revnosti) Kralj Pasenadi od Kosale pita Budu da li postoji jedna stvar koja obezbeđuje dobrobit i u sadašnjosti i u budućnosti. Buda kaže da je to revnost (appamāda), poredeći: kao što se tragovi svih kopnenih životinja uklapaju u trag slona, koji je najveći, tako i revnost obuhvata obe vrste dobrobiti.
121. Page 126–130 Osma sutta – Dutiya-Appamāda-sutta (druga sutta o revnosti) Kralj Pasenadi od Kosale priča o misli koja mu se javila u osami: da je Dhamma koju je Buda dobro izložio samo za one koji imaju dobre prijatelje. Buda to potvrđuje i priča kako mu je Ānanda jednom rekao da je dobro prijateljstvo polovina svetog života, a on ga je ispravio da je to zapravo ceo sveti život, jer onaj ko ima dobre prijatelje može da razvije plemeniti osmostruki put. Zatim uči kralja Pasenadija da bude revnostan, jer kraljeva revnost redom donosi dobro dvoru, vojsci i narodu cele ze
122. Page 130–133 Deveta sutta – Paṭhama-Aputtaka-sutta (prva sutta o onome bez naslednika) Kralj Pasenadi od Kosale dolazi posle sređivanja ogromnog imetka jednog bogataša bez naslednika koji je umro; taj bogataš je za života živeo oskudno, jeo grubu hranu i nosio grubu odeću. Buda kaže da loš čovek, čak i kada stekne mnogo bogatstva, ne ume da izdržava sebe, roditelje, decu i suprugu, niti da daje asketima i brahmanima; to je kao bistro jezero u šumi koje niko ne koristi – voda uzalud propada neiskorišćena.
123. Page 133–135 Deseta sutta – Dutiya-Aputtaka-sutta (druga sutta o onome bez naslednika) U istoj priči Buda pripoveda o prethodnom životu tog bogataša: jednom je dao hranu paccekabudi po imenu Tagarasikhī, ali je kasnije požalio što je dao; takođe je ubio sestrića da bi prisvojio nasledstvo. Zbog zasluge od davanja rodio se na nebu i sedam puta bio bogataš, ali zbog žaljenja zbog davanja um mu nije bio sklon da u potpunosti koristi imetak, a zbog ubistva sestrića dugo je goreo u paklu. Sada je sedmo bogatstvo pripalo kralju jer nema naslednika. Buda završava stihom da posle smrti za
124. Page 136–140 Prva sutta – Puggala-sutta Buda kralju Pasenadiju od Kosale izlaže četiri vrste ljudi: onaj ko iz tame ide u tamu (rođen u niskoj porodici, ružan i loše se ponaša, pa odlazi u pakao), onaj ko iz tame ide u svetlost (nisko rođen, ali se dobro ponaša, pa odlazi na nebo), onaj ko iz svetlosti ide u tamu (rođen u visokoj, bogatoj porodici, ali se loše ponaša, pa odlazi u pakao) i onaj ko iz svetlosti ide u svetlost (visoko rođen i dobro se ponaša, pa odlazi na nebo). Izgovara i stih da siromašni ili bogati bez vere i škrti od
125. Page 141–142 Druga sutta – Ayyikā-sutta Kralj Pasenadi od Kosale dolazi Budi pošto je umrla njegova baka, stara 120 godina, koju je veoma voleo. Kaže da bi rado dao bilo šta dragoceno – slona-dragulj, konja-dragulj, sela, pa čak i celu zemlju – u zamenu za bakin život. Buda kaže da sva bića po prirodi moraju da umru i ne mogu da pobegnu od smrti, kao što se sve glinene posude, pečene ili nepečene, na kraju razbiju.
126. Page 142–143 Treća sutta – Loka-sutta Kralj Pasenadi od Kosale pita koliko stvari, kada nastanu u svetu, donose štetu, patnju i nelagodu. Buda kratko odgovara da su to tri stvari: pohlepa, mržnja i zabluda, koje povređuju onoga ko ima loš um, kao što plod bambusa uništava bambus iz kojeg je nastao.
127. Page 143–146 Četvrta sutta – Issattha-sutta Kralj Pasenadi od Kosale pita gde treba davati i gde davanje donosi veliki plod. Buda razlikuje: davati treba tamo gde je um pun poverenja, ali davanje onima koji imaju vrlinu donosi veći plod od davanja onima bez vrline. Poredi to sa ratnicima na bojnom polju: bez obzira na stalež, ako je ratnik dobro izvežban, hrabar i ne beži iz bitke, na njega se može osloniti; isto tako, ko god da se zaredio, iz bilo koje porodice, ako je napustio pet prepreka i savršen je u vrlini, sabranosti, mudrosti, os
128. Page 146–149 Peta sutta – Pabbatūpama-sutta Kralj Pasenadi od Kosale kaže da ima mnogo kraljevskih dužnosti vladara zemlje kojima mora da se posveti. Buda ga pita šta bi učinio kada bi mu neko javio da se velike planine iz sva četiri pravca kreću i drobe sva bića. Kralj Pasenadi odgovara da ne bi imao drugog izbora osim da živi po Dhammi, ispravno, i da čini dobra dela. Buda tada kaže da i starost i smrt isto tako nadiru na njega; ni vojska slonova, konjice, kola i pešadije, ni mudri savetnici, ni bogatstvo ne mogu da odbiju starost i smr
129. Page 150–151 Prva sutta – Tapokamma-sutta Ubrzo posle probuđenja, dok je boravio u osami, Buda razmišlja da se oslobodio beskorisnih askeza. Zli Māra saznaje tu misao, dolazi i izgovara stih optužujući ga da se zavarava misleći da je čist, iako nije, jer je napustio put pročišćenja, askezu. Buda odgovara da je dostigao najvišu čistotu vrlinom, sabranošću i mudrošću. Māra, poražen, nestaje.
130. Page 151–152 Druga sutta – Nāga-sutta Jedne kišne i potpuno mračne noći, dok Buda sedi na otvorenom, zli Māra, želeći da ga uplaši, pretvara se u ogromnog slona zastrašujućeg izgleda i prilazi mu. Buda zna da je to prerušeni Māra i kaže da je kroz dugo vreme u saṁsāri već dovoljno lepih i ružnih oblika stvoreno. Māra, poražen, nestaje.
131. Page 152 Treća sutta – Subha-sutta U sličnoj situaciji Māra pokušava da uplaši Budu stvarajući razne neobične boje, lepe i ružne, u mnogim oblicima. Buda odmah zna da je to Māra i izgovara isti stih, dodajući da oni koji su dobro obuzdali telo, govor i um ne padaju pod Mārinu vlast. Māra nestaje.
132. Page 152–153 Četvrta sutta – Paṭhama-Pāsa-sutta (prva sutta o zamci) U Isipatani Buda kaže monasima da je dostigao nenadmašno oslobođenje mudrom pažnjom i ispravnim naporom i podstiče ih da čine isto. Māra dolazi i kaže da je Buda još vezan Mārinim zamkama, i božanskim i ljudskim, i da mu nema oslobođenja. Buda odgovara da je potpuno oslobođen Mārinih zamki. Māra, poražen, nestaje.
133. Page 153–154 Peta sutta – Dutiya-Pāsa-sutta (druga sutta o zamci) Na istom mestu Buda kaže monasima da su i on i oni oslobođeni svih zamki, pa ih šalje na putovanja da objavljuju Dhammu na dobrobit i sreću mnogih, tako da dvojica ne idu istim putem; on sam će otići da poučava u Uruveli, u gradiću Senānigama. Māra dolazi i optužuje ga da je još vezan velikom zamkom iz koje nema izlaza. Buda potvrđuje da je oslobođen svih zamki. Māra, poražen, nestaje.
134. Page 154–156 Šesta sutta – Sappa-sutta Jedne kišne, mračne noći Māra, želeći da uplaši Budu, pretvara se u ogromnu zmiju užasnog izgleda i prilazi mu. Buda zna da je to Māra i izgovara stihove u slavu mudraca koji boravi u praznoj kući mirnog i postojanog uma: čak i ako su oko njega divlje zveri i strahote, ili se nebo rascepi a zemlja zatrese, bude se ne pokolebaju, jer su potpuno bez upadhi (onoga za šta se vezuje) i više im nije potrebno nikakvo utočište.
135. Page 156–157 Sedma sutta – Supati-sutta Posle hodanja u meditaciji cele noći, Buda leže pažljivo i sa jasnim razumevanjem u lavlji položaj. Māra dolazi i podrugljivo pita zašto spava kada je sunce već izašlo, kao da je nesrećnik. Buda odgovara da onaj ko više nema nikakvu žudnju koja ga vezuje, ko je potpuno bez upadhi, kao Buda, može srećno da spava i da se to Māre uopšte ne tiče.
136. Page 157–158 Osma sutta – Nandana-sutta Māra dolazi i kaže: onaj ko ima decu raduje se zbog dece, onaj ko ima stoku raduje se zbog stoke; ljudska radost nastaje iz upadhi (onoga za šta se vezuju), a ko nema upadhi, nema radosti. Buda odgovara suprotno: onaj ko ima decu tuguje zbog dece, onaj ko ima stoku tuguje zbog stoke; i tuga nastaje iz upadhi, a ko nema upadhi, ne tuguje. Māra, poražen, nestaje.
137. Page 158 Deveta sutta – Paṭhama-Āyu-sutta (prva sutta o životnom veku) Buda kaže monasima da je ljudski život veoma kratak, da se mora ići dalje u sledeći život, da treba činiti dobro i voditi sveti život, jer nema rođenog koji neće umreti; i onaj ko najduže živi živi samo sto godina ili malo više. Māra dolazi i tvrdi suprotno: ljudski život je dug, ne treba ga potcenjivati, treba živeti bezbrižno kao dete koje još sisa, jer smrt još nije stigla. Buda ispravlja: ljudski život je veoma kratak, treba se truditi kao onaj kome gori glava, jer smrt može doći uvek.
138. Page 158–159 Deseta sutta – Dutiya-Āyu-sutta (druga sutta o životnom veku) Na isti način Māra kaže da dani i noći ne prolaze uzalud, da život ne propada i da se vek bića stalno kotrlja dalje kao točak kola koji se okreće po obodu. Buda ispravlja: dani i noći zaista prolaze, život zaista propada, a vek bića postepeno nestaje kao voda u malom potoku koja presušuje. Ova sutta zaključuje prvo poglavlje Māra-saṁyutte.
139. Page 160 Prva sutta – Pāsāṇa-sutta Jedne kišne, mračne noći na Gijjhakūṭi Māra, želeći da uplaši Budu, kotrlja veliki kamen blizu njega. Buda zna da je to Māra i kaže da čak i kada bi Māra srušio celu Gijjhakūṭu, ne bi mogao da pokoleba Budu, koji je ispravno oslobođen. Māra, poražen, nestaje.
140. Page 160–161 Druga sutta – Sīha-sutta Dok Buda izlaže Dhammu velikom skupu, Māra namerava da ometa slušaoce, pa dolazi i podrugljivo pita zašto smelo riče kao lav usred skupa – misli li da ima protivnika ili misli da je već pobedio? Buda odgovara da veliki heroj, Tathāgata, savršen u snagama, koji je prevazišao žudnju, vezu u svetu, smelo riče lavljom rikom u skupu. Māra, poražen, nestaje.
141. Page 161–163 Treća sutta – Sakalika-sutta Budino stopalo posekao je komadić kamena, pa trpi jake bolove, ali ih podnosi pažljivo i sa jasnim razumevanjem i leži u lavljem položaju. Māra dolazi i podrugljivo pita da li leži zbog pospanosti ili zato što je zanet stihovima, iako ima mnogo posla i boravi sam na osamljenom mestu. Buda odgovara da ne leži zbog toga, već zato što je dostigao cilj, bez tuge je i leži sa saosećanjem prema svim bićima; ako i onaj kome je strela zabodena u grudi može da spava, onaj ko je bez takve strele još više
142. Page 163 Četvrta sutta – Patirūpa-sutta U brahmanskom selu Ekasālā u zemlji Kosala Buda izlaže Dhammu velikom skupu domaćina. Māra, želeći da ometa, dolazi i kaže da ne dolikuje da on poučava druge i da ne treba da se upliće u ono što se ljudima sviđa i ne sviđa. Buda odgovara da potpuno probuđeni Buda poučava druge iz saosećanja i želeći im dobro; Tathāgata je oslobođen svakog dopadanja i nedopadanja. Māra, poražen, nestaje.
143. Page 163–164 Peta sutta – Mānasa-sutta Māra dolazi i kaže da postoji zamka koja lebdi u vazduhu, zamka uma, i da će njome vezati Budu da ne može da se oslobodi. Buda odgovara da je sada izgubio svaku želju za oblicima, zvucima, mirisima, ukusima i dodirima koji su prijatni umu. Māra, poražen, nestaje.
144. Page 164–165 Šesta sutta – Patta-sutta Buda izlaže Dhammu o pet skupina prianjanja monasima koji pažljivo slušaju. Māra, želeći da ih ometa dok su prosjačke zdele monaha ostavljene na otvorenom, pretvara se u bika koji ide prema zdelama. Jedan monah se brine da će bik polomiti zdele. Buda kaže da to nije pravi bik već Māra, koji je došao da ometa, pa izgovara Māri stih: formu, osećaj, opažanje, svest i sve mentalne tvorevine video je kao ne-sopstvo, kao ono što nije njegovo, i tako je napustio vezanost; ni Mārina vojska ne može da ga
145. Page 165 Sedma sutta – Āyatana-sutta (tekst je prekinut na kraju ovog dela) U Vesāliju Buda izlaže Dhammu o šest baza kontakta monasima koji pažljivo slušaju. Māra počinje da smišlja da ih ometa, kao u prethodnoj sutti, ali tekst se prekida usred rečenice na kraju strane 165 ovog dela, pre nego što se pojavi razgovor između Māre i Bude, pa je sadržaj nepotpun.
146. Page 166 Āyatana-sutta (završni deo – naslov sutte se ne pojavljuje u ovom delu; tekst se nastavlja od ranije) Māra pokušava da stvori zastrašujuću buku, kao da se zemlja raspada, kako bi uplašio monahe i naterao ih da prestanu da slušaju Dhammu. Buda zna da je to Māra i kaže da su oblici, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i svi mentalni objekti strašni mamac sveta, ali da ih Budini učenici koji su pažljivi mogu prevazići i sijati kao sunce.
147. Page 166–167 Osma sutta – Piṇḍa-sutta Buda odlazi u prošnju u brahmansko selo Pañcasālā, ali Māra navodi seljane da mu ne daju hranu, pa se vraća sa praznom zdelom. Kada Māra dođe i podrugljivo pita da li je dobio hranu, Buda odgovara da ga zlo koje je Māra učinio ne uznemirava i da je srećan kao bogovi Ābhassara, kojima je ushićenje hrana. Māra, poražen, nestaje.
148. Page 167–169 Deveta sutta – Kassaka-sutta Māra se pretvara u seljaka sa plugom i štapom za teranje stoke i pita Budu o izgubljenim volovima, nagoveštavajući da oko, uho, nos, jezik, telo, um i svi objekti pripadaju Māri. Buda odgovara da to jeste Mārino za one koji se još vezuju, ali onome ko nema vezivanja u smislu „ovo je moje“ Māra nikako ne može da pristupi. Māra se predaje i nestaje.
149. Page 169–171 Deseta sutta – Rajja-sutta Dok boravi u osami, Buda razmišlja da li je moguće vladati pravedno. Māra saznaje tu misao i dolazi da ga podstakne da postane kralj, pa mu čak predlaže da Himalaju pretvori u zlato. Buda odgovara da ni cela planina od zlata nije dovoljna za žudnju jednog čoveka; onaj ko vidi patnju i uzrok patnje više ne naginje čulnosti. Māra, poražen, nestaje. Završava se drugo poglavlje Māra-saṁyutte.
150. Page 172–174 Prva sutta – Sambahula-sutta Māra se pretvara u starog brahmana i prilazi mnogim mladim monasima koji se revnosno trude, nagovarajući ih da se razmonaše i uživaju u čulnim zadovoljstvima dok su mladi, pre nego što ostare. Monasi odgovaraju da nisu napustili sreću koja se vidi ovde i sada da bi jurili za prolaznom srećom, jer je čulnost prolazna i donosi mnogo patnje. Kada to jave Budi, on potvrđuje da je to bio Māra i izgovara stih da onaj ko vidi patnju ne naginje čulnosti.
151. Page 174–176 Druga sutta – Samiddhi-sutta Samiddhi oseća radost u srcu jer je srećan što ima Učitelja i vrlinsku subraću u svetom životu. Māra tada stvara zastrašujuću buku, kao da se zemlja raspada, da bi mu ometao sabranost. Kada Buda ukaže da je to Māra, Samiddhi se vraća svom naporu, ali Māra ponovo dolazi da ga uznemiri; tada Samiddhi izgovara stih da se zaredio iz vere, da ima pažnju, mudrost i dobro sabran um, i da mu Māra, kakav god oblik uzeo, ne može nauditi.
152. Page 176–179 Treća sutta – Godhika-sutta Godhika sedam puta dostiže privremeno oslobođenje uma, ali ga šest puta gubi, pa razmišlja da oduzme sebi život oružjem, kako ga više ne bi gubio. Māra saznaje tu misao i žurno dolazi da moli Budu da ga spreči, ali Godhika je već oduzeo sebi život i ušao u parinibbānu sa svešću koja više nema uporište. Kada Māra ne može da pronađe Godhikinu svest, tužan nestaje, a lutnja mu ispada iz ruke.
153. Page 179–181 Četvrta sutta – Sattavassa-sutta Māra sedam godina prati Budu tražeći priliku da mu nađe manu, ali nikada ne nalazi pukotinu. Zato pita da li Buda tuguje u šumi. Buda kaže da je potpuno presekao koren tuge i da više nema vezivanja u smislu „ovo je moje“. Poredi Māru sa rakom kome su deca polomila klešta pa više ne može da se vrati u vodu. Māra izgovara stih priznajući poraz i poredi se sa vranom koja kljuca kamen misleći da je salo, pa razočarana odleti.
154. Page 181–186 Peta sutta – Māradhītu-sutta Posle Mārinog poraza, njegove tri kćeri – Taṇhā, Arati i Ragā – nude se da zavedu Budu telima raznog doba (devojke, žene koje još nisu rodile, žene koje su jednom rodile, žene srednjih godina, starije žene), ali Buda, oslobođen, uopšte ne obraća pažnju. Kaže da nema strasti kojom bi mogao biti zaveden i da je već prešao Mārino područje. Na kraju tri Mārine kćeri priznaju poraz i beže. Time se Māra-saṁyutta u potpunosti završava.
155. Page 188–189 Prva sutta – Āḷavikā-sutta Počinje Bhikkhunī-saṁyutta. Monahinja Āḷavikā odlazi u osamu u šumu Andhavana. Māra dolazi i preti joj da iz sveta nema izlaza, pa bi trebalo da uživa u čulnim zadovoljstvima umesto da živi u osami. Ona prepoznaje Māru i odgovara da je mudrošću pronašla izlaz; čulna zadovoljstva su kao mačevi i koplja koja probadaju skupine, a ono što Māra naziva uživanjem u čulnosti za nju uopšte nije uživanje. Māra, poražen, nestaje.
156. Page 189–190 Druga sutta – Somā-sutta Monahinja Somā boravi u osami u šumi Andhavana. Māra dolazi i kaže da je stanje koje dostižu mudraci veoma teško dostižno i da ga žena, koja ima mudrost od samo dva prsta, nikako ne može dostići. Ona prepoznaje Māru i odgovara da, kada je um dobro sabran i znanje ispravno proniče Dhammu, to što je neko žena ili muškarac nema nikakvog uticaja na ostvarenje; takve reči dolikuju samo Māri. Māra, poražen, nestaje.
157. Page 190–191 Treća sutta – Gotamī-sutta Monahinja Kisāgotamī, koja je nekada izgubila dete, boravi u osami. Māra dolazi i podrugljivo pita da li sama u šumi plače i nariče za mrtvim detetom. Ona prepoznaje Māru i odgovara da je već prošla kroz bezbroj gubitaka dece, pa više ne tuguje i ne boji se, jer je uništila masu tame i pobedila vojsku smrti. Māra, poražen, nestaje.
158. Page 191–192 Četvrta sutta – Vijayā-sutta Māra pokušava da zavede monahinju Vijayu pozivajući je da zajedno uživaju u muzici. Ona prepoznaje Māru i odgovara da mu vraća prijatne oblike, zvuke, mirise, ukuse i dodire, jer joj više nisu potrebni; gadi joj se ovo truležno telo i iz uma je odstranila žudnju za čulnošću; uništila je tamu u vezi sa bićima u svetovima oblika i bezobličnim svetovima. Māra, poražen, nestaje.
159. Page 192–194 Peta sutta – Uppalavaṇṇā-sutta Māra dolazi do monahinje Uppalavaṇṇe, koja stoji sama pod rascvetalim sāla drvetom, i preti joj da, pošto nema društva, treba da se boji nasilnika koji bi mogli da je napadnu. Ona neustrašivo odgovara da joj ni sto hiljada nasilnika ne bi moglo ništa, jer ima moć da nestane ili se sakrije, a njen um je oslobođen svih okova dobro razvijenim temeljima moći. Māra, poražen, nestaje.
160. Page 194 Šesta sutta – Cālā-sutta Māra pita monahinju Cālu zašto ne odobrava rođenje, kada onaj ko se rodi može da uživa u čulnim zadovoljstvima. Ona odgovara da onaj ko se rodi nailazi na smrt, patnju, okove, ubijanje i duševne muke. Buda joj je izložio Dhammu da prevaziđe rođenje kako bi napustila svu patnju; oni koji još nisu spoznali prestanak moraju ponovo da se rađaju. Māra, poražen, nestaje.
161. Page 195 Sedma sutta – Upacālā-sutta Māra pita monahinju Upacālu gde želi da se ponovo rodi. Ona odgovara da ne želi da se rodi nigde. Māra je tada nagovara da usmeri um ka ponovnom rođenju kao božanstvo na raznim nebesima. Ona odgovara da su sva ta božanstva još vezana čulnošću i ponovo će pasti pod Mārinu vlast; njen um se raduje samo nepokolebljivom stanju, izvan domašaja običnih ljudi i izvan Mārinog područja. Māra, poražen, nestaje.
162. Page 195–196 Osma sutta – Sīsupacālā-sutta Māra pita monahinju Sīsupacālu čije učenje sledi. Ona odgovara da ne sledi nijedno učenje. Māra dalje pita zašto je onda obrijala glavu i obukla se kao asketkinja, ako ne sledi nijedno učenje. Ona odgovara da su sva spoljašnja učenja zaglavljena u gledištima, ali da postoji Buda rođen u rodu Sakya, koji je nadvladao sve, svuda oslobođen, i da je on njen učitelj; zato ima poverenja samo u njegovo učenje. Māra, poražen, nestaje.
163. Page 196–197 Deveta sutta – Selā-sutta Māra pita monahinju Selu ko je stvorio ovo telo, gde je nastalo i gde će prestati. Ona prepoznaje Māru i odgovara da ovo telo nije stvoreno samo od sebe niti od nekog drugog, već nastaje zbog uzroka i uslova i prestaje kada ti uzroci i uslovi prestanu, kao seme koje klija zahvaljujući zemlji i vlazi; isto tako skupine, elementi i čulne baze nastaju i nestaju u zavisnosti od uzroka i uslova. Māra, poražen, nestaje.
164. Page 197–199 Deseta sutta – Vajirā-sutta Māra pita monahinju Vajiru isto što je pitao i Selu: ko je stvorio ovo biće? Ona prepoznaje Māru i odgovara da je reč „biće“ samo Mārino gledište; u stvarnosti postoji samo gomila tvorevina, nema pravog bića, kao što reč „kola“ nastaje sklapanjem različitih delova; zaista postoji samo patnja koja nastaje, traje i nestaje. Māra, poražen, nestaje. Završava se Bhikkhunī-saṁyutta sa svih 10 sutti.
165. Page 200–203 Prva sutta – Āyācana-sutta Počinje Brahma-saṁyutta. Ubrzo posle probuđenja Buda razmišlja da je Dhamma koju je dostigao duboka i teško razumljiva bićima koja uživaju u vezanosti, pa ga obuzima oklevanje da je poučava. Brahmā Sahampati saznaje tu misao, dolazi i moli ga da poučava Dhammu, jer ima bića sa malo prašine u očima koja će razumeti. Buda posmatra svet okom Bude i vidi bića poput lotosa u jezeru, neka potopljena, a neka izdignuta iznad vode; zato prihvata molbu i kaže da su vrata besmrtnosti otvorena za one koji i
166. Page 203–206 Druga sutta – Gārava-sutta Buda razmišlja da je teško živeti bez nekoga koga poštuje, pa traži asketu ili brahmana kome bi odavao počast i na koga bi se oslonio, ali vidi da na svetu nema nikoga ko je savršeniji od njega u vrlini, sabranosti, mudrosti, oslobođenju i znanju i viđenju oslobođenja. Zato odlučuje da umesto toga poštuje Dhammu u koju se sam probudio. Brahmā Sahampati dolazi i potvrđuje da su i Bude prošlosti, sadašnjosti i budućnosti svi poštovali Dhammu kao svoj oslonac.
167. Page 206–208 Treća sutta – Brahmadeva-sutta Brahmadeva, sin jedne brahmanke, zaredio se i postao arahant. Odlazi u prošnju do kuće svoje majke, koja redovno prinosi žrtve Brahmi. Brahmā Sahampati dolazi da opomene brahmanku da je Brahmin svet predaleko da bi primio te žrtve, a da je njen sopstveni sin, koji je došao u prošnju, zaista dostojan darova, jer je monah bez nečistota, dostojan poštovanja i počasti svih ljudi i božanstava.
168. Page 208–211 Četvrta sutta – Baka-sutta Brahmā Baka ima pogrešno gledište da je njegov Brahmin svet večan i trajan, bez rođenja i smrti, i da nema ničeg uzvišenijeg. Buda odlazi u taj Brahmin svet i opovrgava ga: Brahmā Baka je još u neznanju i vidi nestalno kao večno. Brahmā Baka pokušava da se hvali svojim dugim životom, ali Buda kaže da zna njegov životni vek i priče iz njegovih prethodnih života bolje nego što ih se Brahmā Baka sam seća, uključujući i događaje kada je Brahmā Baka u prošlosti spasavao ljude od raznih opasnosti; to
169. Page 211–215 Peta sutta – Aparādiṭṭhi-sutta Jedan Brahmā ima pogrešno gledište da nijedan asketa ili brahman ne može da stigne do njegovog Brahminog sveta. Buda odlazi i sedi iznad tog Brahme moću elementa vatre; slede ga Mahāmoggallāna, Mahākassapa, Mahākappina i Anuruddha, koji su to saznali božanskim okom, i sedaju oko tog Brahme. Mahāmoggallāna pita Brahmu da li se i dalje drži starog gledišta; Brahmā odgovara da ga je napustio kada je video Budu i njegove učenike obdarene moćima kako se pojavljuju. Na kraju taj Brahmā i sam pristaje
170. Page 215–217 Šesta sutta – Pamāda-sutta Dok Buda boravi u osami, samostalni brahme (paccekabrahmā) Subrahmā i Suddhāvāsa vide da je jedan Brahmā opijen i nemaran u svom blistavom Brahminom svetu, pa odlaze da ga opomenu. Taj Brahmā, nezadovoljan, stvara mnoga tela pokazujući moć da nadvlada Subrahmu, ali Subrahmā stvara još više tela i kaže da Buda ima moć veću od obojice. Brahmā biva potresen stihom-opomenom da ne treba uživati u oblicima, jer su nestabilni i nestalni. Na kraju taj Brahmā pristaje da ode da služi Budi.
171. Page 217–218 Sedma sutta – Paṭhama-Kokālika-sutta Dok Buda boravi u osami, samostalni brahme Subrahmā i Suddhāvāsa dolaze k njemu i izgovaraju stih povodom monaha Kokālike: onaj ko pokušava da izmeri nemerljivo, vrline plemenitih, svojim plitkim znanjem, smatra se samo običnim svetovnjakom koga još zaklanja neznanje. To je unapred data opomena o Kokālikinom ponašanju, koje će se jasno pokazati u sledećoj sutti.
172. Page 218 Osma sutta – Tissaka-sutta Na isti način kao u prethodnoj sutti, samostalni brahmā Suddhāvāsa izgovara stih pred Budom povodom monaha po imenu Katamorakatissaka. Sadržaj gotovo potpuno ponavlja prethodni stih: upozorava da je onaj ko pokušava da izmeri nemerljivo svojom uskom mudrošću samo običan svetovnjak koji još nije oslobođen okova nečistota.
173. Page 218–219 Deveta sutta – Tudubrahma-sutta Kokālika je teško bolestan, pa samostalni brahmā Tudu dolazi da ga podstakne da stekne poverenje u Sāriputtu i Moggallānu, koji imaju lepu vrlinu. Ali Kokālika, za koga je nekada bilo predskazano da će postati nepovratnik, odbija i vređa obojicu starešina. Brahmā Tudu tada kaže da je to Kokālikina sopstvena greška i izgovara stih-opomenu: zla reč je kao sekira rođena u ustima budale, kojom ona povređuje samu sebe; onaj ko zlim govorom i umom kudi plemenite pada u pakao na stotine hiljada koṭi go
174. Page 219–220 Deseta sutta – Dutiya-Kokālika-sutta (tekst je prekinut na kraju ovog dela, nije završen) Kokālika dolazi pravo Budi i optužuje Sāriputtu i Moggallānu da imaju zle želje. Buda ga tri puta zaustavlja i poziva da stekne poverenje u dvojicu starešina, ali Kokālika svaki put ponavlja istu optužbu. Nedugo pošto ustane sa sedišta i ode, po celom Kokālikinom telu izbijaju plikovi veličine zrna slačice, koji postepeno rastu sve do veličine ploda bela (bilva). Tekst se u ovom delu prekida usred priče, pre nego što se završi priča o Kokālikinoj kazni.
175. Page 221–224 Kokālika-sutta (kraj) Tekst se nastavlja od početka (koji nije u ovom delu) i priča o Kokāliki, koji je klevetao Sāriputtu i Moggallānu; razboleo se tako da mu se telo raspalo na kvržice veličine zrna slačice, zatim je umro i ponovo se rodio u paklu Paduma. Brahmā Sahampati dolazi da to javi Budi, a kada jedan monah pita koliko traje život u paklu Paduma, Buda to objašnjava poređenjem sa brojanjem zrna susama i redosledom pakala Abbuda, Nirabbuda itd. Završava se stihom-upozorenjem o opasnosti klevetanja plemenitih,
176. Page 225 Prva sutta – Sanaṅkumāra-sutta Brahmā Sanaṅkumāra dolazi Budi na obalu reke Sappinī kod Rājagahe i izgovara stih: među ljudima koji drže do roda, ratnik je najbolji, ali onaj ko je savršen u znanju i ponašanju najbolji je među božanstvima i ljudima. Buda se s tim slaže.
177. Page 225–226 Dutiya Devadatta sutta – Drugi govor o Devadatti Nedugo nakon što se Devadatta udaljio sa brda Gijjhakūṭa, Brahmā Sahampati je došao kod Bude i izgovorio stih poređenja: kao što plod ubija bananu, bambus i trsku, tako dobitak i počasti ubijaju rđavog čoveka, kao što mladunče u utrobi ubija mazgu. Time se ukazuje na propadanje Devadatte, koga su uništili dobitak i počasti.
178. Page 226–227 Tatiya Andhakavinda sutta – Govor u Andhakavindi Jedne mrkle noći, dok je sitno rominjala kiša, u selu Andhakavinda Buda je sedeo pod vedrim nebom. Brahmā Sahampati je došao kod njega i izgovorio stihove u slavu boravka na osamljenom mestu i vežbanja radi oslobođenja od okova, opisujući bhikkhua koji ostaje nepokolebljiv čak i usred grmljavine i munja, i rekao da su mnogi u ovoj Dhammi i Disciplini dostigli put i plod.
179. Page 227–231 Catuttha Aruṇavatī sutta – Govor o Aruṇavatī Buda pripoveda priču iz davnih vremena o Budi Sikhīju i njegovom učeniku bhikkhuu Abhibhūu, koji je otišao u svet Brahme da izlaže Dhammu i pokazao razne vrste natprirodnih moći (pojavljivanje i nestajanje tela), i izgovorio stihove koji podstiču na istrajan napor u Učenju, glasom koji se razlegao kroz deset hiljada svetova. Buda je upitao bhikkhue da li su čuli te stihove, a oni su potvrdili da jesu.
180. Page 231–234 Pañcama Parinibbāna sutta – Govor o konačnoj nibbāni Beleži se Budin konačni odlazak (parinibbāna) u Kusinārī. Njegove poslednje reči bile su: „Sve složene stvari su podložne propadanju; ostvarite savršenstvo kroz budnost.“ Potom je redom ulazio u jhāne sve do parinibbāne. Slede stihovi koje su izgovorili Brahmā Sahampati, Sakka, Ānanda i Anuruddha, odražavajući nestalnost i mir gašenja skupina. Na kraju su uddāna-stihovi Brahma-pañcake i završetak Brahma-saṃyutte.
181. Page 235–237 Paṭhama Dhanañjānī sutta – Govor o Dhanañjānī Počinje Brāhmaṇa-saṃyutta, odeljak o arahantima. Brahmanka Dhanañjānī, odana Trima draguljima, dok je služila muža nehotice je uzviknula „Namo tassa...“, što je razgnevilo njenog muža, brahmana iz roda Bhāradvāja, pa je naumio da ode i raspravlja se s Budom. Kada je stigao, postavio je pitanje u stihu: šta treba preseći da bi se živelo srećno? Buda je odgovorio da onaj ko preseče gnev živi srećno i ne tuguje. Brahman je stekao poverenje, zatražio zaređenje i dostigao plod arahantstva.
182. Page 237–239 Dutiya Akkosaka sutta – Govor o onome koji vređa Brahman Akkosaka Bhāradvāja (mlađi brat muža Dhanañjānī), ljut što mu se brat zaredio, došao je da grubim rečima vređa i grdi Budu. Buda je upotrebio poređenje s poklonom: ako ga domaćin ne primi, poklon ostaje onome ko ga daje; i rekao je da onaj ko ne uzvraća gnevom gnevnome pobeđuje u bici koju je teško dobiti. Brahman je stekao poverenje, zatražio zaređenje i dostigao plod arahantstva.
183. Page 239–240 Tatiya Asurindaka sutta – Govor o Asurindaki Brahman Asurindaka Bhāradvāja takođe je došao da grubim rečima grdi Budu. Kada je Buda ostao nem, brahman je tvrdio da je pobedio. Buda je tada rekao da samo budala misli da je pobedila grubim rečima; zapravo je pobednik onaj ko se mudro strpi. Brahman je stekao poverenje, zatražio zaređenje i dostigao plod arahantstva.
184. Page 240–241 Catuttha Bilaṅgika sutta – Govor o Bilaṅgiki Brahman Bilaṅgika Bhāradvāja došao je i stajao ćutke, sa zlim namerama u srcu. Buda je umom saznao njegove misli i izgovorio stih: ko naudi nevinom čoveku, zlo mu se vraća kao fina prašina bačena uz vetar. Brahman je stekao poverenje, zatražio zaređenje i dostigao plod arahantstva.
185. Page 241–242 Pañcama Ahiṃsaka sutta – Govor o Ahiṃsaki Brahman Ahiṃsaka Bhāradvāja hvalio se svojim imenom „Ahiṃsaka“ (onaj koji ne nanosi zlo). Buda je rekao da se neko istinski zove Ahiṃsaka tek kada ne nanosi zlo drugima telom, govorom i umom, u skladu sa svojim imenom. Brahman je stekao poverenje, zatražio zaređenje i dostigao plod arahantstva.
186. Page 242–243 Chaṭṭha Jaṭā sutta – Govor o zapletu Brahman Jaṭā Bhāradvāja upitao je u stihu ko može da razmrsi „zaplet“, to jest zamršenost i upetljanost bića. Buda je odgovorio da mudar čovek, utvrđen u vrlini, koji razvija um i mudrost, marljiv i pronicljiv, može da razmrsi taj zaplet, a da je onaj u kome su iščezli strast, mržnja i obmana (arahant) istinski razmrsio zaplet.
187. Page 243–244 Sattama Suddhika sutta – Govor o čistoti Brahman Suddhika Bhāradvāja izgovorio je stih da nijedan brahman na svetu ne postaje čist samo vrlinom ili askezom, osim onoga ko je savršen u znanju i ponašanju. Buda je dodao da čistota ne dolazi od rođenja niti od recitovanja mantri, već od čistog uma bez prevare i od postojanog napora; kojoj god kasti neko pripadao, može dostići najvišu čistotu.
188. Page 244–245 Aṭṭhama Aggika sutta – Govor o Aggiki Brahman Aggika Bhāradvāja pripremao je pirinač kuvan u mleku kao žrtvu vatri. Kada je Buda došao u prošenje, brahman je rekao da onaj ko ima trostruko znanje treba da jede ovaj pirinač. Buda je iznova odredio trostruko znanje: sećanje na prošle živote, viđenje umiranja i ponovnog rađanja bića božanskim okom i iščezavanje nečistoća (āsava), a ne poreklo po rođenju. Iako je bio pozvan da jede, odbio je hranu dobijenu recitovanjem stihova i savetovao da se ona radije ponudi potpuno čistima.
189. Page 245–249 Navama Sundarika sutta – Govor o Sundariki Brahman Sundarika Bhāradvāja prineo je žrtvu vatri na obali reke, a zatim tražio nekoga dostojnog da primi ostatak prinosa. Ugledao je Budu kako sedi pokrivene glave; isprva ga je prezreo kao obrijanoglavog, ali kada ga je pitao o poreklu, Buda je rekao da ne treba pitati o rođenju nego o ponašanju: i onaj ko je rođen u niskoj porodici može vrlinom postati uzvišeni mudrac. Kada je brahman, prema savetu, izručio prinos u vodu i začuo se neobičan zvuk, Buda je izložio Dhammu upoređujući spoljašnju
190. Page 249–252 Dasama Bahudhiti sutta – Govor o mnogim ćerkama Brahman iz roda Bhāradvāja krenuo je u potragu za četrnaest izgubljenih volova i u šumi zatekao Budu kako mirno sedi. Izgovorio je podrugljive stihove, poredeći da Buda sigurno nema razne nevolje kakve ima on (izgubljeni volovi, propala njiva, dugovi itd.), pa zato živi srećno. Buda je odgovorio stihovima iste forme potvrđujući da zaista nema tih nevolja i da je zato srećan. Brahman je stekao poverenje, zatražio zaređenje i dostigao plod arahantstva. Odeljak o arahantima zaključuje se uddāna-sti
191. Page 253–255 Paṭhama Kasi sutta – Govor o oranju Počinje odeljak o nezaređenim sledbenicima. Imućni brahman Kasi Bhāradvāja rekao je Budi, koji je stajao čekajući milostinju, da on sam ore i seje pa tek onda jede, i da bi i Buda trebalo tako da čini. Buda je odgovorio čuvenim stihovima da i on ore, ali da je vera seme, mudrost jaram, svesnost raonik, a trud vučni vol, a plod je oslobođenje od svake patnje. Brahman je, pun poverenja, ponudio pirinač kuvan u mleku, ali Buda je odbio hranu dobijenu recitovanjem stihova. Brahman je tada zatražio d
192. Page 255–257 Dutiya Udaya sutta – Govor o Udayi Brahman Udaya je tri dana zaredom davao milostinju Budi; trećeg dana se požalio da ovaj asketa stalno dolazi. Buda je izgovorio stihove o tome kako setva, žetva i davanje, ponavljani iznova i iznova, vode ponovnom rađanju na nebesima iznova i iznova, ali onaj ko je dostigao put više ne mora da se ponovo rađa. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka doživotno.
193. Page 257–258 Tatiya Devahita sutta – Govor o Devahiti Dok je Buda patio od bolesti vetra, poštovani Upavāṇa otišao je da zatraži toplu vodu od brahmana Devahite, koji ju je rado dao, pa je Budi laknulo. Brahman Devahita je zatim upitao gde treba davati da bi dar doneo veliki plod. Buda je rekao da dar dat onome ko se seća prošlih života, vidi kruženje bića i u kome su iščezle nečistoće (arahantu) donosi veliki plod. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka.
194. Page 258–260 Catuttha Mahāsāla sutta – Govor o bogatom brahmanu Stari bogati brahman u otrcanoj odeći rekao je Budi da su ga četiri sina, nagovoreni od svojih žena, oterali iz kuće. Buda ga je naučio stihovima koje treba da izgovori pred skupom i pred sinovima, poredeći nezahvalne sinove s demonima (yakkha) u obličju sinova. Sinovi su se pokajali, odveli ga kući, okupali i obukli. Brahman je doneo jedno platno i ponudio ga kao dar učitelju, a Buda ga je iz saosećanja prihvatio. Brahman je zatražio da bude upāsaka.
195. Page 261–262 Pañcama Mānatthaddha sutta – Govor o oholom Brahman Mānatthaddha, koji se nikada nije klanjao ni majci, ni ocu, ni učitelju, ni starijem bratu, otišao je kod Bude misleći da će progovoriti samo ako mu se Buda prvi obrati. Kada je Buda ćutao, brahman se zamalo vratio, ali Buda je spoznao njegov um i izgovorio stih upozorenja o oholosti. Zapanjen što Buda zna šta mu je u umu, brahman se poklonio do zemlje i upitao koga treba poštovati. Buda je rekao da treba poštovati majku, oca, starijeg brata, učitelja i arahante oslobođene oholosti. Brah
196. Page 263 Chaṭṭha Paccanika sutta – Govor o onome koji protivreči Brahman Paccanīkasāta naumio je da se usprotivi svakoj reči koju Buda izgovori, pa ga je pratio moleći ga da izloži Dhammu. Buda je rekao da onaj čiji je um uprljan i pun takmičarskog duha ne može dobro razumeti dobro izrečene reči; samo onaj ko je slobodan od suparništva i ozlojeđenosti može ih spoznati. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka.
197. Page 263–264 Sattama Navakammika sutta – Govor o graditelju Brahman Navakammika Bhāradvāja nadgledao je građevinske radove u šumi. Videvši Budu kako mirno sedi, zapitao se kakav posao Buda obavlja da bi bio zadovoljan i upitao ga je u stihu. Buda je odgovorio da u šumi više nema šta da radi, jer je potpuno iščupao korenje unutrašnje guštare (nečistoća), pa se raduje boraveći sam, napustivši nezadovoljstvo. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka.
198. Page 264–266 Aṭṭhama Kaṭṭhahāra sutta – Govor o sakupljačima drva Učenici brahmana iz roda Bhāradvāja, koji su skupljali drva, zatekli su Budu kako mirno sedi u šumi i javili svom učitelju. Brahman je došao i u stihovima izrazio čuđenje zašto se Buda raduje boraveći sam u strašnoj šumi, bez muzike i zabave, i upitao da li vežba askezu u nadi da postane Brahmā. Buda je odgovorio da je potpuno odsekao sumnju i žudnju ukorenjenu u neznanju, dostigao najviše probuđenje i zato meditira u jhāni kao čist i nepokolebljiv, a ne u nadi za bilo kakvim postojanjem. Brahma
199. Page 266–267 Navama Mātuposaka sutta – Govor o onome koji izdržava majku Brahman Mātuposaka rekao je Budi da izdržava majku i oca milostinjom stečenom na pravedan način i upitao da li čini ono što treba činiti. Buda je potvrdio da je zaista tako: onaj ko izdržava roditelje milostinjom stečenom pravedno stiče mnogo zasluga, hvaljen je u ovom svetu i po odlasku odavde rađa se na nebesima. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka.
200. Page 267–268 Dasama Bhikkhaka sutta – Govor o prosjaku Brahman Bhikkhaka rekao je da su i on i Buda „prosjaci“ (bhikkhaka), pa kakva je razlika među njima. Buda je rekao da samo prošenje od drugih ne čini nekoga pravim „bhikkhuom“; tek onaj ko prihvata celu Dhammu, ko je napustio i zaslugu i zlo i živi sa jasnim razumevanjem sveta, naziva se bhikkhu. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka.
201. Page 268–269 Ekādasama Saṅgārava sutta – Govor o Saṅgāravi Brahman Saṅgārava verovao je da se zlo spira kupanjem ujutru i uveče. Ānanda je to preneo Budi, koji je otišao kod brahmana, upitao ga za razloge, a zatim izložio Dhammu: prava čistota dolazi od Dhamme; vrlina je bistro pristanište za kupanje, a onaj ko zna Vede (mudar čovek) kupa se u njemu i prelazi na drugu obalu, a da mu telo i ne pokvasi. Brahman je stekao poverenje i zatražio da bude upāsaka.
202. Page 270–271 Dvādasama Khomadussa sutta – Govor u Khomadussi U selu Khomadussa, brahmani i domaćini okupljeni u skupštini videli su Budu kako dolazi izdaleka i s prezirom govorili da je on samo „obrijanoglavi“ koji ne zna pravila skupštine. Buda je izgovorio stih da skup nije prava skupština ako dobri ljudi u njemu ne govore Dhammu, i da su samo oni koji su napustili strast, mržnju i obmanu i govore Dhammu istinski „dobri ljudi“. Slušaoci su stekli poverenje i zajedno zatražili da budu upāsake. Time se zaključuju odeljak o nezaređenim sledbenicima i cela
203. Page 272–273 Paṭhama Nikkhanta sutta – Govor o onome koji se odrekao sveta Počinje Vaṅgīsa-saṃyutta. Novozaređeni Vaṅgīsa sam je čuvao manastir dok mu učitelj (upajjhāya) nije bio tu. Ugledavši mlade žene koje su, doterane, došle u posetu manastiru, obuzelo ga je nezadovoljstvo svetim životom i strast mu je uznemirila um. Uvidevši štetnost takvih misli, odlučio je da ih sam otkloni, a zatim izgovorio stihove potvrđujući svoju postojanost u Dhammi: ni čitava vojska žena ne bi ga pokolebala, jer je čvrsto utvrđen na putu koji je Buda učio.
204. Page 273–275 Dutiya Arati sutta – Govor o nezadovoljstvu Kada je njegov učitelj Nigrodhakappa otišao da prenoći van manastira, Vaṅgīsu su ponovo uznemirili nezadovoljstvo i strast. Kao i ranije, odlučio je da to sam ispravi, a zatim izgovorio duge stihove o napuštanju i zadovoljstva i nezadovoljstva, o napuštanju svih svetovnih misli, o nevezivanju za ono što se vidi, čuje ili opaža; o tome kako biti čist, bez žudnje i pogleda, smiren, i nepokolebljivo čekati čas smrti.
205. Page 275 Tatiya Pesalātimaññanā sutta – Govor o preziranju vrlih (početak, nije završen u ovoj datoteci) Vaṅgīsa je postao ohol zbog svoje rečitosti, pa je prezirao druge vrle bhikkhue. Shvativši da je to pogrešno, pokajao se i počeo da izgovara stihove upozoravajući sebe da napusti oholost, opisujući štetnost uobraženosti koja bića vodi u pakao i dugotrajnu patnju. Ovaj deo se prekida usred stiha na kraju datoteke; sutta nije završena.
206. Page 276 (Nastavak iz prethodne datoteke, naslov sutte se ne navodi) Ovo je završni deo sutte čiji naslov nedostaje; sadržaj se nastavlja iz prethodne datoteke (pretpostavlja se da je to kraj Atimaññanā sutte u Vaṅgīsa-saṃyutti). Govori se o bhikkhuu koji je video Dhammu i ne tuguje, koji ispravno vežba i stiče ugled i sreću, koji je potpuno napustio prepreke i oholost i dostigao mir mudrošću. Ovaj deo je nepotpun jer je samo odsečeni završetak.
207. Page 276–277 Catuttha Ānanda sutta – Govor o Ānandi Vaṅgīsi je strast uznemirila um dok je pratio Ānandu u prošenju u Sāvatthīju, pa je zamolio Ānandu da mu iz saosećanja savetuje kako da ugasi vatru strasti. Ānanda je izložio Dhammu učeći ga da složene stvari posmatra kao tuđe, a ne kao sebe, da izbegava znak lepote koji izaziva strast, da razvija meditaciju o neprivlačnosti (asubha) i utemeljenja svesnosti, sve dok ne napusti skrivenu sklonost ka oholosti i ne dostigne mir.
208. Page 277–278 Pañcama Subhāsita sutta – Govor o dobro izrečenom Buda je izložio četiri odlike dobro izrečenog govora: govoriti samo ono što je dobro rečeno, a ne loše rečeno; govoriti samo Dhammu, a ne ono što nije Dhamma; govoriti samo ono što je prijatno, a ne neprijatno; i govoriti samo istinu, a ne laž. Zatim je Vaṅgīsa, nadahnut, zatražio dozvolu da izgovori dodatne stihove hvale o istoj temi svojim rečima.
209. Page 278–280 Chaṭṭha Sāriputta sutta – Govor o Sāriputti Sāriputta je izlagao Dhammu bhikkhuima lepim i jasnim rečima, i ukratko i opširno, tako da su ga bhikkhui slušali s punom pažnjom. Vaṅgīsa je, nadahnut, u prisustvu Sāriputte izgovorio stihove u njegovu slavu: da je duboko mudar, vešt u razlikovanju pravog i pogrešnog puta, i da ima glas mio poput pesme ptice mejne (sālikā).
210. Page 280–282 Sattama Pavāraṇā sutta – Govor o pozivu na ukor Na dan pavāraṇe Buda je pozvao zajednicu da ga ukori za bilo šta u delu ili govoru. Sāriputta je odgovorio da niko ne može da ga ukori, jer je on otvorio put koji ranije nije bio otvoren, a zatim je i sam uputio poziv Budi. Buda je pohvalio mnoge Sāriputtine vrline i objasnio posebna dostignuća pet stotina bhikkhua u skupu. Vaṅgīsa je tada izgovorio stihove u slavu te zajednice monaha oslobođenih okova.
211. Page 282–284 Aṭṭhama Parosahassa sutta – Govor o više od hiljadu Buda je izlagao Dhammu o nibbāni pred više od hiljadu dvesta pedeset bhikkhua, koji su svi bili arahanti. Vaṅgīsa je, nadahnut, izgovorio stihove slaveći Budu kao veliki oblak koji izliva kišu Dhamme na učenike. Kada ga je Buda upitao da li je te stihove smislio unapred ili su nastali na licu mesta, Vaṅgīsa je odgovorio da su nastali na licu mesta, pa ga je Buda zamolio da izgovori još stihova koje nije unapred smislio. Vaṅgīsa je tada slavio Budu koji je otkrio put preko bujice i izložio plemen
212. Page 284–286 Navama Koṇḍañña sutta – Govor o Koṇḍaññi Aññā Koṇḍañña dugo nije dolazio da poseti Budu. Kada je došao, pao je ničice, prislonio glavu na Budina stopala i od radosti ih ljubio, ponavljajući svoje ime ushićeno. Vaṅgīsa je izgovorio stihove u njegovu slavu: da je učenik probuđen sledeći Budu, snažnog napora, koji je budnošću ostvario sve što učenik treba da ostvari, i da poseduje trostruko znanje i vešt je u spoznavanju tuđih umova.
213. Page 286–287 Dasama Moggallāna sutta – Govor o Moggallāni Dok je Buda boravio među pet stotina bhikkhua arahanata, Mahāmoggallāna je svojim umom ispitao umove tih bhikkhua i utvrdio da su svi oslobođeni, bez osnova za ponovno postojanje (upadhi). Vaṅgīsa je tada izgovorio stihove u slavu Moggallānine moći kojom je ispitao umove zajednice učenika, i u slavu Bude, mudraca koji je prešao na drugu obalu patnje i boravi među tim izuzetnim učenicima.
214. Page 287–288 Ekādasama Gaggarā sutta – Govor kod jezera Gaggarā Buda je boravio na obali jezera Gaggarā kod Campe, okružen zajednicom bhikkhua, mnogim nezaređenim sledbenicima i sledbenicama i hiljadama božanstava, blistajući lepotom i slavom. Vaṅgīsa je izgovorio jedan stih poredeći Budu s mesecom na nebu bez oblaka, koji slavom blista iznad celog sveta.
215. Page 288 Dvādasama Vaṅgīsa sutta – Govor o Vaṅgīsi Nedugo nakon što je dostigao plod arahantstva, Vaṅgīsa je, uživajući u blaženstvu oslobođenja, izgovorio nadahnute stihove prisećajući se svog života kada je kao pesnik lutao od grada do grada, dok nije sreo Budu, stekao veru, slušao Dhammu o skupinama, čulnim bazama i elementima i zaredio se; a sada objavljuje da je dostigao trostruko znanje, da ima natprirodne moći i da je vešt u spoznavanju tuđih umova. Time se zaključuje Vaṅgīsa-saṃyutta.
216. Page 290–291 Paṭhama Viveka sutta – Govor o osami Jedan bhikkhu živeo je u šumi u zemlji Kosala. Za vreme dnevnog odmora, iako je tražio osamu, razmišljao je o kući i domaćim stvarima, što je nepovoljno. Božanstvo koje je nastanjivalo tu šumu, iz saosećanja i u želji da ga pokrene na osećaj hitnosti (saṃvega), izgovorilo je stihove upozorenja: da složene stvari posmatra kao tuđe, da razvija meditaciju o neprivlačnosti i da otrese nečistoće kao ptica prašinu s krila. Bhikkhu je, prema tom upozorenju, osetio saṃvegu.
217. Page 291–292 Dutiya Upaṭṭhāna sutta – Govor o buđenju Jedan bhikkhu je zaspao za vreme dnevnog odmora. Božanstvo šume probudilo ga je stihovima pitajući zašto spava kada je telo kao čovek proboden strelom; podsetilo ga je na veru zbog koje je napustio dom i postavilo niz pitanja: zašto se zaredio ako još nije napustio nemarnost i ako je pod vlašću sna.
218. Page 292 Tatiya Kassapagotta sutta – Govor o Kassapagotti Kassapagotta je u neprikladno vreme, za vreme dnevnog odmora, poučavao jednog šumskog lovca. Božanstvo šume ga je upozorilo da je poučavanje neukog čoveka koji ne sluša pažljivo, i to u pogrešno vreme, bez ploda, kao kada bi se slepcu upalilo deset svetiljki: on ne bi mogao da vidi oblike jer nema oči. Kassapagotta je, prema tom upozorenju, osetio saṃvegu.
219. Page 293 Catuttha Sambahula sutta – Govor o mnogim bhikkhuima Posle kišne sezone od tri meseca, mnogi bhikkhui koji su boravili u jednoj šumi otišli su na putovanje. Božanstvo koje je nastanjivalo tu šumu, ne videvši ih više, jadikovalo je od usamljenosti. Drugo božanstvo odgovorilo je da su ti bhikkhui otišli u Magadhu, Kosalu i Vajji, i da žive ne vezujući se za stalno boravište, kao jata majmuna ili krda jelena koja lutaju zajedno.
220. Page 293–294 Pañcama Ānanda sutta – Govor o Ānandi Ānanda je boravio u šumi, ali je previše vremena provodio podstičući domaćine na poverenje. Božanstvo šume upozorilo ga je da ode u hladovinu podnožja drveta, da u umu drži nibbānu, da neumorno razvija jhānu i da ne dozvoli da te sitne smetnje imaju bilo kakav uticaj na njegovu praksu.
221. Page 294–295 Chaṭṭha Anuruddha sutta – Govor o Anuruddhi Jālinī, boginja sa neba Tāvatiṃsa, koja je u prošlom životu bila Anuruddhina žena, došla je da ga nagovori da usmeri um ka ponovnom rođenju na nebu Tāvatiṃsa, gde je nekada boravio. Anuruddha je odgovorio da su i te boginje još vezane za verovanje u sopstvo (sakkāya). Kada je ona prigovorila da onaj ko nije video nebo ne zna pravu sreću, on je ukazao da su sve složene stvari nestalne, a da je smirenje prava sreća, i objavio da je okončao ponovno rađanje i da se više neće roditi među bogovima.
222. Page 295 Sattama Nāgadatta sutta – Govor o Nāgadatti Nāgadatta je odlazio u selo prerano i vraćao se prekasno, previše se družeći sa domaćinima i deleći s njima radosti i tuge. Božanstvo šume, s dobrom namerom, upozorilo ga je da se ne druži previše prisno s porodicama, iz straha da ne padne pod vlast moćnog kralja smrti. On je, prema tom upozorenju, osetio saṃvegu.
223. Page 296 Aṭṭhama Kulagharaṇī sutta – Govor o domaćici Jedan bhikkhu bio je preterano prisan s jednom porodicom. Božanstvo je uzelo obličje domaćice te porodice i u stihovima ga upitalo o ogovaranju po ulicama – kakva je veza među njima – i upozorilo da asketa treba da podnosi ogovaranje ne pokolebavši se; inače će postati lakouman i neće moći da ostvari svoj zadatak.
224. Page 296–297 Navama Vajjiputta sutta – Govor o Vajjiputti Jedan bhikkhu, Vajjiputta, živeo je sam u šumi blizu Vesālija. Jedne noći, čuvši zvuke zabave u gradu tokom svetkovine, jadikovao je da je bezvredan kao cepanica bačena u šumi. Božanstvo šume ga je utešilo: iako živi sam u šumi kao bačena cepanica, mnogi bi želeli da budu kao on, kao što bića u paklu žele da se rode na nebu.
225. Page 297–298 Dasama Sajjhāya sutta – Govor o recitovanju Jedan bhikkhu je ranije redovno recitovao stihove Dhamme, ali je kasnije utihnuo i prestao da recituje. Božanstvo šume ga je, u nedoumici, upitalo zašto je prestao, kada slušanje Dhamme donosi poverenje i pohvale. Bhikkhu je odgovorio da je ranije još bio vezan željom za tim stihovima, ali da je sada, obdaren bestrasnošću, jasnim uvidom napustio sve za šta se ranije držao.
226. Page 298–299 Ekādasama Ayonisomanasikāra sutta – Govor o nemudroj pažnji Jedan bhikkhu je za vreme dnevnog odmora gajio nepovoljne misli: misli čulne želje, zlovolje i nanošenja zla. Božanstvo šume ga je upozorilo da one nastaju zbog nemudre pažnje i da treba da pređe na mudru pažnju, prisećajući se Učitelja, Dhamme, Saṅghe i vrline; tada će nastati radost, ushićenje i sreća, i moći će da okonča patnju.
227. Page 299 Dvādasama Majjhantika sutta – Govor o podnevu Božanstvo opisuje ugođaj velike šume u podne, kada ptice miruju, a šuma odzvanja zvucima insekata. Prvi stih kaže da takav zvuk izaziva strah, dok drugi stih, u istom ugođaju, kaže da izaziva radost i zadovoljstvo. To je kratak dijalog koji odražava različite poglede na tišinu i osamu šume u podne.
228. Page 299–300 Terasama Pākatindriya sutta – Govor o neobuzdanim čulima Mnogi bhikkhui u šumi zemlje Kosala ponašali su se razuzdano, brbljali, bili rasejani i bez svesnosti i jasnog razumevanja. Božanstvo je iz saosećanja upozorilo stihovima da su nekada učenici Gotame živeli skromno, ne žudeći za hranom i boravištem, dok nisu shvatili nestalnost sveta i okončali patnju; ali sada neki žive teško poput domaćina, vezani za tuđe kuće kao duhovi (peta). Božanstvo kori nemarne i odaje poštovanje onima koji su budni.
229. Page 300–301 Cuddasama Padumapuppha sutta – Govor o lotosovom cvetu Jedan bhikkhu je posle prošenja sišao u lotosovo jezero i mirisao lotos koji mu niko nije dao. Božanstvo ga je ukorilo da je to krađa mirisa cveta bez dozvole. Bhikkhu je prigovorio da nije ubrao niti slomio cvet. Božanstvo je objasnilo da i najmanji prestup izgleda velik onome ko teži čistoti. Bhikkhu se složio i zamolio božanstvo da ga ponovo upozori kada primeti neki nedostatak. Božanstvo je odgovorilo da mu nije sluga; on sam treba da zna put ka srećnom odredištu. Time se zaključuje Vana-saṃ
230. Page 303 Paṭhama Indaka sutta – Govor o Indaki Yakkha Indaka upitao je Budu: pošto Buda kaže da oblik nije životni princip (jīva), kako je dobijeno ovo telo i kako se ova gomila kostiju i mesa zadržava u materici? Buda je objasnio redosled nastanka ploda u materici, od kalala, abbude, pesī i ghane, sve do pojave kose, dlaka i noktiju, koji raste hranjen hranom koju majka jede.
231. Page 303–304 Dutiya Sakka sutta – Govor o Sakki Yakkha po imenu Sakka (ne Sakka, kralj bogova) prigovorio je da asketa oslobođen okova ne bi trebalo da poučava druge. Buda je odgovorio da mudar čovek ne treba da se veže naklonošću ni u kakvom odnosu, ali ako poučava druge čistim umom punim poverenja, s ljubaznošću i saosećanjem, nipošto se ne može reći da je vezan.
232. Page 304–305 Tatiya Sūciloma sutta – Govor o Sūcilomi Yakkhe Khara i Sūciloma prolazile su pored Bude i pitale se da li je on pravi asketa. Yakkha Sūciloma je prišla i očešala se svojim oštrim telom o Budino telo, a zatim zapretila da će ga baciti preko reke Gaṅge ako ne odgovori na pitanja: odakle potiču strast, mržnja, nezadovoljstvo, zadovoljstvo i strah? Buda je rekao da oni potiču iz samog sebe, poput korenja banjana i puzavica koje prekrivaju šumu; ko spozna njihov izvor, može ih otkloniti i preći ovu bujicu, koju je teško preći, i više se ne
233. Page 306 Catuttha Maṇibhadda sutta – Govor o Maṇibhaddi Yakkha Maṇibhadda izgovorio je stih da onaj ko je svestan uvek napreduje i srećan je. Buda je dopunio taj stih: čak i tako, treba uvek imati ljubaznost prema svim bićima, i tek tada je neko istinski oslobođen neprijateljstva.
234. Page 306–308 Pañcama Sānu sutta – Govor o Sānuu Dečaka po imenu Sānu opseo je yakkha. Njegova majka, nezaređena sledbenica, jadikovala je da je od arahanata čula da yakkhe ne uznemiravaju one koji drže uposathu i vode sveti život, pa zašto je onda napao njenog sina. Yakkha je potvrdio tu istinu i preko majke poručio da kaže Sānuu da ne čini zlo ni tajno ni javno. Kada se dečak osvestio i upitao majku zašto plače kao da je umro, majka mu je objasnila da je onaj ko je napustio čulna zadovoljstva pa im se ponovo vraća kao da je umro i ponovo se
235. Page 308 Chaṭṭha Piyaṅkara sutta – Govor o Piyaṅkari Yakkhinī, majka Piyaṅkare, umirivala je svoje dete da bude tiho dok je Anuruddha u zoru recitovao stihove Dhamme, govoreći da će, ako razumeju stihove Dhamme, moći da vežbaju sebi na korist. Pritom je izrazila želju da se ona i njeno dete obuzdavaju prema svim bićima, da ne govore laž i da dobro neguju svoju vrlinu, kako bi se oslobodili rođenja među yakkhama.
236. Page 308–310 Sattama Punabbasu sutta – Govor o Punabbasuu Yakkhinī, majka Punabbasua, umirivala je svoje dvoje dece da bi mogla da sluša Budu kako izlaže Dhammu o nibbāni, govoreći da slušanje prave Dhamme vredi više od ljubavi prema deci i mužu, jer zaista može da oslobodi bića patnje, starosti i smrti. Kćer po imenu Uttarikā pristala je da ćuti kako bi majka slušala Dhammu, pa je majka pohvalila oboje dece kao mudre, jer vole pravu Dhammu uzvišenog Bude.
237. Page 310–312 Aṭṭhama Sudatta sutta – Govor o Sudatti Anāthapiṇḍika, čuvši vest da se Buda pojavio u svetu, požurio je da ga poseti rano u zoru, dok je još bio mrak. Kada je izašao iz grada, obuzeli su ga tama i strah, pa se zamalo tri puta vratio. Yakkha Sīvaka se pojavio i u više navrata ga ohrabrio stihovima, pa se strah svaki put smirio. Kada je stigao, Buda ga je oslovio njegovim prvobitnim imenom „Sudatta“, što ga je ispunilo velikom radošću, i rekao da onaj ko je ugasio nečistoće uvek srećno spava, jer je slobodan od grozničave čulne želje i
238. Page 312–313 Navama Paṭhama Sukkā sutta – Prvi govor o Sukki Yakkha odan bhikkhunī Sukki išao je ulicama Rājagahe objavljujući i koreći građane što ne dolaze da slušaju Dhammu od Sukke, koja izlaže besmrtno stanje, i hvaleći njeno izlaganje Dhamme kao neuporedivo lepo: mudri ljudi upijaju tu Dhammu kao što putnik pije kišnicu iz kišnog oblaka.
239. Page 313–314 Dasama Dutiya Sukkā sutta i Ekādasama Cīrā sutta – Drugi govor o Sukki i Govor o Cīri Jedan nezaređeni sledbenik ponudio je obrok bhikkhunī Sukki, a u sledećoj sutti drugi sledbenik ponudio je ogrtač bhikkhunī Cīri. Yakkhe odane tim dvema bhikkhunī išle su ulicama objavljujući i hvaleći te sledbenike da su stekli mnogo zasluga, jer su darivali onu koja je oslobođena svih okova nečistoća. Obe sutte imaju gotovo potpuno isti tok i reči, a razlikuju se samo po imenu bhikkhunī i po ponuđenom daru.
240. Page 314–316 Dvādasama Āḷavaka sutta – Govor o Āḷavaki Yakkha Āḷavaka je više puta naredio Budi da izađe iz njegovog boravišta i da uđe u njega, a zatim zapretio da će ga baciti preko reke Gaṅge ako ne odgovori na pitanja. Upitao je šta je najbolje bogatstvo, koje ponašanje donosi sreću, šta je najslađi ukus, koji je način života najbolji i kako se prelazi bujica i okean da bi se oslobodilo patnje i postalo čisto. Buda je odgovorio: vera je najbolje bogatstvo, dobro sprovođena Dhamma donosi sreću, istina je najslađi ukus, život s mudrošću je najbolj
241. Page 317–320 Paṭhama Suvīra sutta i Dutiya Susīma sutta – Govor o Suvīri i Govor o Susīmi Sakka, kralj bogova, tri puta je naredio božanskom sinu Suvīri (a u sledećoj sutti božanskom sinu Susīmi) da krene u borbu protiv asura, ali je ovaj svaki put samo pristao, a zatim nemarno odugovlačio i nije otišao. Sakka je tada podrugljivo u stihu ponudio boravište sreće bez napora; kada je božanski sin to zaista poželeo, Sakka je otkrio da takva sreća bez uzroka ne postoji, već samo put ka nibbāni može biti takav, ali i on zahteva trud. Buda je zaključio: ako čak i Sakka hvali trud, bhikkhu z
242. Page 320–323 Tatiya Dhajagga sutta – Govor o vrhu zastave Sakka je nekada naložio bogovima neba Tāvatiṃsa da, ako ih u bici obuzme strah, pogledaju u vrh njegove zastave ili zastava drugih kraljeva bogova, pa će strah nestati. Ali Buda ukazuje da taj način nije pouzdan, jer ni sam Sakka nije slobodan od strasti, mržnje i obmane i i on može da se uplaši i pobegne. Zato je poučio bhikkhue da, ako ih obuzme strah dok su u šumi, u podnožju drveta ili u praznoj kući, radije se prisete vrlina Bude, Dhamme ili Saṅghe, jer je Tathāgata potpuno slobodan od stra
243. Page 323–326 Catuttha Vepacitti sutta – Govor o Vepacittiju Kada su bogovi pobedili u bici i zarobili i vezali Vepacittija, kralja asura, on je svaki put kada bi Sakka prolazio grubim rečima vređao Sakku. Kočijaš Mātali upitao je zašto Sakka to trpi kao da je uplašen ili slab. Sakka je odgovorio da to nije iz straha, već zato što mudar čovek ne treba da se svađa s budalom, i izgovorio duge stihove hvaleći strpljenje kao pravu snagu jakih: onaj ko ume da podnese tuđi gnev pobeđuje u bici koju je teško dobiti i donosi korist i sebi i drugima.
244. Page 326–328 Pañcama Subhāsitajaya sutta – Govor o pobedi dobro izrečenim rečima Vepacitti je predložio da se pobeda odluči nadmetanjem u lepom govoru između njega i Sakke, a da sude pratioci obe strane. Vepacittijevi stihovi o strogom kažnjavanju budala dobili su klicanje asura, dok su bogovi ćutali; Sakkini stihovi o strpljenju i neuzvraćanju gnevnom dobili su klicanje bogova. Na kraju su obe strane zajedno presudile da Vepacittijevi stihovi sadrže nasilje i svađu, a Sakkini su slobodni od toga, pa je pobeda dobro izrečenim rečima pripala Sakki.
245. Page 328–329 Chaṭṭha Kulāvaka sutta – Govor o gnezdima U jednoj bici između bogova i asura, bogovi su bili poraženi i morali su da beže. Put Sakkinih kola vodio je preko svilenog pamučnog drveta na kome su bila gnezda garuḍa. Sakka je naredio Mātaliju da skrene kako kola ne bi uništila gnezda, čak i uz rizik da ih asure uhvate. Asure su, videvši da su se kola bogova okrenula, pogrešno pomislile da se bogovi vraćaju u borbu, pa su pobegle nazad u grad asura. Tako je ova Sakkina pobeda nastala zahvaljujući Dhammi, a ne sili.
246. Page 329–330 Sattama Na dubbhiya sutta – Govor o neizdaji Dok je boravio sam u osami, Sakka je pomislio da, čak i ako mu je neko neprijatelj, on ga neće izdati. Vepacitti je umom spoznao tu misao i prišao mu. Sakka je povikao: „Stani, Vepacitti, uhvaćen si!“ Vepacitti je odgovorio da se ranija misao može promeniti. Sakka ga je tada zamolio da se zakune da ga neće izdati, a Vepacitti je izgovorio stih: neka zlo lažljivca, onoga ko kudi plemenite, onoga ko izdaje prijatelja i nezahvalnika padne na onoga ko izda Sujampatija (Sakku).
247. Page 330 Aṭṭhama Virocana Asurinda sutta – Govor o Virocani, kralju asura Sadržaj nije potpun jer je odsečen na kraju datoteke. Dok je Buda boravio u osami tokom dnevnog odmora, Sakka, kralj bogova, i Verocana, kralj asura, došli su i stali svaki uz po jedno krilo vrata. Verocana je izgovorio stih da čovek treba da se trudi dok ne ostvari svoj cilj, jer je lepo ostvarenje – to su njegove reči. Buda je odgovorio stihom slične sadržine, dodajući da nema ničeg višeg od strpljenja. Ostatak nedostaje jer se datoteka upravo tu završava.
248. Page 331 Virocana sutta (završni deo) Ovo je završni deo koji se nastavlja na prethodni (početak je odsečen). Pojavljuju se samo dva ponovljena stiha slične sadržine, ali s različitim završetkom. Prvi su „reči Verocane“ (kralja asura), koje naglašavaju da je lep ostvaren cilj, a drugi menja završetak u „nema ničeg višeg od strpljenja“, što je Sakkin odgovor. Time se pokazuje razlika između vrednosti asura, usmerenih na uspeh, i vrednosti kralja bogova, koji uzdiže strpljenje.
249. Page 331–332 Āraññaka sutta – Govor o šumskim isposnicima Nekada je mnogo vrlih mudraca (isi) živelo u kolibama od lišća usred šume. Sakka i Vepacitti, kralj asura, otišli su da ih posete. Vepacitti je, obuven, s mačem o pojasu i s raširenim suncobranom, prošao pored mudraca bez poštovanja, dok je Sakka izuo obuću, odložio oružje, sklopio suncobran i s poštovanjem prišao sklopljenih ruku. Mudraci su izgovorili stih upozorenja da miris tela mudraca koji dugo vežbaju, koji se širi s vetrom, možda nije prijatan; ali Sakka je odgovorio da se bogovi ne gade
250. Page 332–334 Samuddaka sutta – Govor o mudracima kraj mora Kada je izbio rat između bogova i asura, vrli mudraci koji su živeli na obali mora, u strahu od asura, otišli su da zatraže od Sambare, kralja asura, „dar sigurnosti“. Ali Sambara je objavio da će onima koji se druže sa Sakkom dati samo strah. Mudraci su tada izgovorili stih proklinjući ga zauzvrat: ko čini dobro dobija dobro, ko čini zlo dobija zlo; kakvo se seme poseje, takav se plod dobija. Posledica je bila da se Sambara zbog tog prokletstva tri puta svake noći budio u strahu i drhtanju. Ovd
251. Page 335–336 Paṭhama Deva sutta – Prvi govor o bogovima Buda kaže da je Sakka, dok je još bio čovek, doživotno i u potpunosti preuzeo sedam zaveta: izdržavao je majku i oca, bio je pun poštovanja prema starijima u porodici, govorio je blago, nije klevetao, imao je um slobodan od škrtosti i radovao se davanju i deljenju, govorio je istinu i nije se gnevio, a ako bi se razgnevio, brzo bi to smirio. Upravo ga je preuzimanje tih zaveta učinilo Sakkom. Završni stih kaže da bogovi neba Tāvatiṃsa takvu osobu nazivaju „dobrim čovekom“.
252. Page 336–337 Dutiya Deva sutta – Drugi govor o bogovima Buda objašnjava poreklo Sakkinih raznih imena iz njegovog ljudskog života: bio je mladić po imenu Magha, pa se zove Maghavā; davao je pre nego što bi iko zatražio, pa se zove Purindada; davao je s poštovanjem, pa se zove Sakka; davao je prenoćište, pa se zove Vāsava; mogao je u trenu da promisli o hiljadu stvari, pa se zove Sahassakkha; žena mu je bila Sujā, kći asura, pa se zove Sujampati; i vlada bogovima neba Tāvatiṃsa, pa se zove Devānaminda. Ponavljaju se i sedam zaveta i isti stih kao uzro
253. Page 337–339 Tatiya Deva sutta – Treći govor o bogovima Mahāli, Licchavi, posetio je Budu i upitao ga da li je zaista video Sakku, izražavajući sumnju da je možda video samo nekoga ko liči na Sakku, jer je pravog Sakku veoma teško videti. Buda je potvrdio da poznaje i Sakku i osobine koje nekoga čine Sakkom, a zatim ponovo objasnio poreklo njegovih imena i sedam zaveta, kao u prethodne dve sutte, da bi potvrdio da je to pravo znanje, a ne nagađanje.
254. Page 339–341 Daḷidda sutta – Govor o siromahu Buda govori o jednom siromašnom, bednom čoveku u Rājagahi koji je u Dhammi i Disciplini preuzeo veru, vrlinu, učenost, darežljivost i mudrost. Posle smrti preporodio se među bogovima neba Tāvatiṃsa, blistajući lepotom i slavom više od drugih bogova. Bogovi su ga iz zavisti kudili što siromah blista više od njih. Sakka je objasnio da je to zbog vrlina koje je preuzeo, a zatim izgovorio stih: ko ima nepokolebljivu veru u Tathāgatu, lepu vrlinu, poverenje u Saṅghu i ispravno gledište ne naziva se s
255. Page 341 Rāmaṇeyyaka sutta – Govor o prijatnom mestu Sakka je upitao Budu koje je mesto zaista prijatno. Buda je odgovorio stihom da lepo uređeni vrtovi, šume i lotosova jezera ne vrede ni šesnaesti deo onoga što je ljudima prijatno; ali gde god borave arahanti – bilo u selu ili u šumi, u dolini ili na uzvišenju – to mesto je zaista prijatno. To pokazuje da vrednost mesta leži u vrlim ljudima, a ne u spoljašnjoj lepoti.
256. Page 342 Yajamāna sutta – Govor o onima koji prinose žrtve Sakka je upitao Budu: među ljudima koji prinose darove i čine zasluge radi ploda, gde dati dar donosi veliki plod? Buda je odgovorio da je to Saṅgha, koju čine četiri para onih koji vežbaju na putu i onih koji su utvrđeni u četiri ploda – zajednica koja je čestita i savršena u vrlini i mudrosti. Dar ponuđen takvoj Saṅghi donosi veliki plod.
257. Page 342–343 Vandana sutta – Govor o odavanju poštovanja Dok je Buda boravio u osami tokom dnevnog odmora, Sakka i Brahmā Sahampati došli su i stali svaki uz po jedno krilo vrata. Sakka je izgovorio stih pozivajući ga: „Ustani, junače, pobedniče u bici, ti koji si oslobođen duga, idi po svetu“, kao da slavi pobedničkog ratnika. Ali Buda je ispravio da Tathāgati ne treba tako odavati poštovanje, već treba reći: „Ustani ... vođo karavana, ti koji si oslobođen duga, izlaži Dhammu; biće onih koji će razumeti.“ Tako je pohvalu ratniku uskladio s ulogom Uči
258. Page 343–344 Paṭhama Sakkanamassana sutta – Prvi govor o Sakkinom klanjanju Sakka je naredio kočijašu Mātaliju da upregne kola s hiljadu konja kako bi posetio vrt. Pre nego što je ušao u kola, sišao je iz palate i sklopljenih ruku se poklonio na sve strane. Mātali se začudio i upitao zašto se Sakka, kome se klanjaju bogovi, ljudi, kraljevi i četiri velika kralja, i sam klanja drugima. Sakka je odgovorio da se klanja vrlim bhikkhuima koji dugo vode sveti život i vrlim domaćinima koji pravedno izdržavaju porodicu. Mātali je zaključio da su oni kojima se Sakka klanja najbo
259. Page 344–345 Dutiya Sakkanamassana sutta – Drugi govor o Sakkinom klanjanju Ponavlja se prizor upregnutih kola, ali ovog puta se Sakka klanja u pravcu Blaženog. Mātali pita ko je to kome se klanja čak i Sakka, koga poštuju bogovi i ljudi. Sakka odgovara da se klanja potpuno probuđenom Budi, arahantima u kojima su iščezli strast, mržnja i obmana, i onima koji su još u vežbanju (sekha) i trude se da napuste te nečistoće. Mātali potvrđuje da su oni najbolji na svetu i klanja im se i sam.
260. Page 346–347 Tatiya Sakkanamassana sutta – Treći govor o Sakkinom klanjanju Prizor upregnutih kola ponavlja se po treći put; ovoga puta Sakka se klanja u pravcu zajednice bhikkhua. Mātali ga zadirkuje pitajući zašto se klanja ljudima koji leže i jedu kao lešine, gladni i žedni. Sakka odgovara hvaleći te bhikkhue, suprotno Mātalijevom preziru: oni napuštaju dom bez vezanosti, ne gomilaju zalihe, žive od onoga što su drugi pripremili, mudraci su tihi i smireni, nepokolebljivi čak i u sukobu bogova i asura, nevezani čak i među onima koji su vezani. Mātali to prihvata i pon
261. Page 348 Ghatvā sutta – Govor o ubijanju Sakka je upitao Budu: šta treba ubiti da bi se živelo srećno i bez tuge, i koja je ta jedna stvar čije ubijanje Buda hvali? Buda je odgovorio da je to gnev: ko ubije gnev živi srećno i ne tuguje, jer gnev ima otrovan koren, a sladak vrh; zato plemeniti hvale ubijanje gneva, jer onaj ko ga ubije više ne tuguje.
262. Page 348–350 Dubbaṇṇiya sutta – Govor o ružnom Jedan ružan, zdepast i pogrbljen yakkha seo je na Sakkin presto u skupštini na nebu Tāvatiṃsa. Bogovi su ga negodujući kudili, ali što su ga više kudili, to je yakkha postajao lepši i privlačniji. Sakka je shvatio da je to „yakkha koji se hrani gnevom“, pa je prišao sklopljenih ruku i tri puta objavio svoje ime: da je on Sakka. Yakkha je postajao sve ružniji i zdepastiji dok na kraju nije nestao. Sakka je tada izgovorio stihove poučavajući bogove da se njegov um ne uznemirava lako, da se ne gnev
263. Page 350–351 Māyā sutta – Govor o obmani Vepacitti, kralj asura, teško se razboleo, a Sakka je otišao da ga poseti. Videvši Sakku izdaleka, Vepacitti ga je zamolio da ga izleči. Sakka je, međutim, zatražio da ga Vepacitti najpre nauči Sambarinoj magiji (lukavstvu). Vepacitti je upitao asure da li treba da ga nauči; asure su se usprotivile, pa Vepacitti nije dobio lečenje i izgovorio je stih prekora: Sakka koji ima takvu magiju pašće u strašni pakao, kao Sambara koji je u paklu proveo stotinu godina.
264. Page 351–352 Accaya sutta – Govor o prestupu Dva bhikkhua su se posvađala; onaj koji je pogrešio kasnije je uvideo svoju grešku i priznao prestup drugome, ali drugi bhikkhu nije prihvatio to priznanje. Bhikkhui su o tome izvestili Budu. On je rekao da su obojica budale: onaj ko ne vidi prestup kao prestup i onaj ko ne prihvata priznanje prestupa učinjeno u skladu s Dhammom. A onaj ko vidi prestup kao prestup i prihvata priznanje u skladu s Dhammom jeste mudar. Zaključio je prisećajući se stihova kojima je Sakka nekada upozoravao bogove da
265. Page 352–353 Akkodha sutta – Govor o negnevljivosti Buda još jednom, svečano, pripoveda isti događaj: Sakka je nekada u dvorani Sudhammā izgovorio stihove bogovima neba Tāvatiṃsa: ne dozvolite da vas gnev savlada, ne uzvraćajte gnevom gnevnome; negnevljivost i nenasilje uvek su put plemenitih, jer gnev satire budalu kao da ga zatrpava planina. Ovo je peta sutta u grupi Sakka-pañcaka, a njenim završetkom zajedno sa zaključnim stihom (uddāna) završava se cela Sakka-saṃyutta (jedanaesta saṃyutta), što je ujedno i kraj celog Sagātha-vagge, a time i k