Kraj Sāvatthīja. Jednoga jutra monahinja Selā se obukla… da tu provede ostatak dana. Tu joj Māra, Zli, u želji da u monahinji Seli izazove strah, uznemirenost i jezu… i obrati joj se ovim stihovima: „Ko je stvorio ovu lutku, gde je njezin tvorac? Gde ova lutka nastaje, i gde ona nestaje?” Na to monahinja Selā pomisli: „Ko je izgovorio ove stihove – ljudsko ili neljudsko biće?” I dalje pomisli: „Māra, Zli, to izgovori, u želji da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, u želji da mi naruši koncentraciju.” Tako mu monahinja Selā, razumevši: „Ovo je Māra, Zli”, odgovori stihovima: „Ova lutka nije načinila samu sebe, niti je ovu patnju napravio neko drugi. Nastala je zahvaljujući uzroku, kad on nestane, tada će i ona nestati. Semenu bačenom na polje rast zavisi od dva uslova: treba mu je iz tla hrana i redovno zalivanje. Isto tako ovi sastojci i elementi, i ovih šest područja čula, nastali su zahvaljujući uzroku, kad on nestane, tada će i oni nestati.” Na to Māra, Zli, shvativši: „Monahinja Selā me prepoznala”, tužan i potišten nesta u trenu. Monahinje Vađirā