Iako se nebo može otvoriti, zemlja zadrhtati, i sva stvorenja strah preplaviti, poput strele što grudi probode, probuđeni svoje utočište u imetku ne traži.” Na to Māra, Zli, shvativši: „Blaženi me prepoznao, Srećni me prepoznao”, tužan i potišten nesta u trenu.

1. Prvo poglavlje

San Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. I kada je noć bila na izmaku, provevši veći deo noći praktikujući meditaciju u hodu, opere noge, uđe u svoju kolibu i legnu na desnu stranu u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i s jasnim razumevanjem, odredivši u sebi vreme ustajanja. Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i obrati mu se ovim stihovima: „Hej, pa ti spavaš? A zašto spavaš? Na šta to liči, spavaš poput nekog jadnika! Pomislivši: ’Koliba je pazna’, u njoj zaspiš: Kako to, spavaš kad je sunce već odskočilo?”