Onda se Blaženi Sikhī obrati monahu Abhibhuu: „Budi, brahmane, nadahnut da održiš govor o Dhammi za Brahmu, Brahminu pratnju i Brahminu skupštinu.” „Dobro, poštovani,” odgovori monah Abhibhu, te zatim svojim govorom o Dhammi uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri Brahmu, Brahminu pratnju i Brahminu skupštinu. Ali onda Brahma, Brahmina pratnja i Brahmina skupština počeše da gunđaju, negoduju i prigovaraju: ’Neobično je to, čudno je to da učenik podučava Dhammu, dok je učitelj prisutan?’ Na to Blaženi Sikhī reče monahu Abhibhuu: ’Brahmane, Brahma, Brahmina pratnja i Brahmina skupština gunđaju, negoduju i prigovaraju: ’Neobično je to, čudno je to da učenik podučava Dhammu, dok je učitelj prisutan?’ Zato, brahmane, probudi u njima još snažniji osećaj neodložnosti.’ „Dobro, poštovani,” odgovori monah Abhibhu, te je zatim podučavao Dhammu dok mu je telo bilo vidljivo, podučavao Dhammu dok mu je telo bilo nevidljivo, podučavao Dhammu dok mu je donja polovina tela bila vidljiva, a gornja nevidljiva, podučavao Dhammu dok mu je gornja polovina tela bila vidljiva, a donja nevidljiva. Na to su Brahma, Brahmina pratnja i Brahmina skupština ostali zapanjeni i zadivljeni: ’Zadivljujuće je to, čudesno je to, koliko ovaj asketa ima moći, koliko snage!’