„Oslobođen sam, monasi, svake zamke, i nebeske i ljudske. I vi ste, takođe, oslobođeni svake zamke, i nebeske i ljudske. Idite, monasi, na različite strane i podučavajte, na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića. Ne idite ni dvojica zajedno i u skladu sa njegovim slovom i duhom, propovedajte ovo učenje divno na početku, divno u sredini, divno na kraju. Postoje bića sa tek malo prašine u očima, koja propadaju jer nisu čula Dhammu. Ona će razumeti Dhammu. Ja ću takođe, monasi, otići do Senānigame, kraj Uruvele, kako bih izložio učenje. Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i obrati mu se ovim stihovima: „Zarobljen si svim klopkama i nebeskim i ljudskim; zarobljen si velikom vezom: nećeš mi pobeći, asketo!” (Blaženi:) „Mene nijedna klopka ne zarobljava, ni nebeska ni ljudska; mene velika veza ne zarobljava: poražen si, ti dželatu!” Na to Māra… nesta u trenu.

1. Prvo poglavlje

Zmija Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. I tako je jednom Blaženi sedeo u sred noći, u mrklom mraku, na otvorenom, dok je padala lagana kiša.