„Danas, petnaestog dana, radi pročišćenja, pet stotina monaha se okupilo, oni koji su presekli sve okove i veze, neuznemireni mudraci za koje je preporođanje okončano. Kao što kralj koji pokreće točak istine, okružen svojim savetnicima, obilazi svuda unaokolo ovu zemlju sve do ivice mora, tako i pobednika u bici, vođu karavana neprevaziđenog, učenici poštuju i dvore, oni sa tri znanja, što smrt su nadvladali. Sve su to sinovi Blaženog, među njima se kukolj ne može naći. Uništitelj strele žudnje se klanjam, onome Sunčevog roda.”

1. Vaṅgīsa

Preko hiljadu Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika, zajedno sa velikom grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha. Tom prilikom je Blaženi monahe upućivao, podsticao, nadahnjivao i ohrabrivao govorom o nibbāni. A monasi su tu pouku shvatili vrlo ozbiljno i posvetiti mu punu pažnju, potpuno usredsredili svoj um i slušali naćuljenih ušiju. Onda se u poštovanom Vaṅgīsi javi ovakva misao: „Blaženi monahe upućuje, podstiče, nadahnjuje i ohrabruje govorom o nibbāni. A monasi su tu pouku shvatili vrlo ozbiljno i posvetiti mu punu pažnju, potpuno usredsredili svoj um i slušali naćuljenih ušiju. Voleo bih da Blaženog, u njegovom prisustvu, pohvalim prikladnim stihovima”.