A onda su vojnici došli k meni… I zato sam treću gradsku kapiju dao vojnicima. Tamo su oni darivali, a moje poklone vratiše meni. Zatim su k meni došli brahmani i kućedomaćini… I zato sam četvrtu gradsku kapiju dao brahmanima i kućedomaćinima. Tamo su oni darivali, a moje poklone vratiše meni. Zatim su k meni došli moji ljudi i ovako rekoše: ’Vaše visočanstvo sada nigde ne daruje.’ Kada ovo bi izrečeno, ovako im rekoh: ’U tom slučaju, kažem vam, polovinu prihoda iz udaljenih provincija donesite u unutrašnju palatu, a drugu polovinu odmah podelite asketama, brahmanima, siromasima, lutalicama, ubogima i prosjacima.’ I tako, poštovani, nisam dosegao bilo kakvu granicu zaslugama koja stvarah tako dugo, dobrim delima koja činih tako dugo, da bih mogao reći: „Toliko je zasluga” ili „Toliko je plodova zasluga” ili „Toliko dugo ću boraviti u nebeskom svetu”. Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to! Kako je Blaženi to dobro izgovorio:
